Новинар из славне лозе

У монографији „Политика – сведок нашег доба 1904–84” некадашњег новинара и уредника „Политике” Драгољуба Миливојевића, у завршном поглављу „Ко је ко у ’Политици’”, налазе се петорица Рибникара. Имена четворице: оснивача Владислава, уредника Дарка и др Слободана, као и првог послератног директора Владислава Сл. Рибникара су у импресуму листа који у понедељак обележава 117. годину свог постојања, а пети – Даворин Дарко В. Рибникар, последњи новинар из славне лозе, због општих околности и жеље породице, скромно је испраћен на своје последње путовање

У „Политику” је дошао 1. априла 1962, седам година после смрти свог оца Владислава Сл. Рибникара, који је у историју ушао и као активан актер антифашистичке борбе. Дарку Рибникару славно презиме није било ни терет ни препорука: морао је, као и многи други пре и после њега, да занат учи прво на Београдској хроници, дакле да прикупља престоничке вести.

Следећи степеник му је, такође по традицији редакције, унутрашња рубрика, која је у то време покривала широко поље: од политике, преко економије до онога што се данас назива „друштво”. Био је потом уредник у дневној редакцији – Деску, месту где се обликује издање које ће носити сутрашњи датум.

Тај пут се, наравно, завршио у елитној рубрици „Политике”, Спољнополитичкој, која је више него друге током прве четири послератне деценије доприносила да „Политика” постане синоним за „новине” и да буде најсадржајнији од свих листова у земљама које су махале заставом социјализма, претварајући се да иду у комунизам.

Друштву ветерана као што су Мирослав Радојчић, Александар Ненадовић, Ђука Јулијус, Ристо Бајалски, Јуриј Густинчич, Божидар Дикић, Душан Пешић, Драгослав Ранчић, Душан Симић… придружује се најпре као дописник из Каира. Неколико година се доказује и као главни уредник најдуговечнијег недељника у историји југословенског/српског новинарства – „Политикиног Забавника”, да би потом био дописник из Париза.

У другој половини трауматичних деведесетих, Дарко Рибникар је „наш стални дописник” из средишта светске политике: из Њујорка, где се у стакленој палати Уједињених нација оверава распарчавање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Дарко тих година ради на принципу „ни дана без ретка”, то јест детаљног извештаја објављиваног најчешће на првој страни.

Из Њујорка се у зграду чија је тадашња адреса била Македонска 29 (данас је Трг „Политика” 1) враћа у моменту када се чини да Србија успева да, после пада Слободана Милошевића, себи отвори перспективу уласка у европску и светску породицу народа. Постаје генерални директор куће „Политика” и истовремено главни уредник њеног матичног издања.

На том месту је и актер вероватно најконтроверзнијег експеримента у историји листа:  удруживања са немачким новинским концерном ВАЦ, тада у експанзији у целој Југоисточној Европи. Од тог партнерства очекивали смо да ће нам Немци помоћи да наше пословање постане модерније и успешније, а уређивање новина слободније. После неколико година се међутим показало да, као регионални издавач, ВАЦ није успео да схвати национални значај „Политике”,  а да је „Политика” са друге стране тражила више него што је ВАЦ могао да јој пружи.

Као менаџер, Дарко Рибникар није био од оних који лупају шаком о сто и чија је реч последња. Одлуке је доносио после стрпљивог слушања свих понуђених му аргумената.

Последње године живота Дарко Рибникар је провео настојећи, да као потомак својих славних предака, изглади неспоразум са менаџментом који је дошао после њега: сматрао је да им је начињена неправда редизајном насловне стране и чувених слова у „глави” листа.  То спорење свакако не умањује траг који је оставио у историји редакције листа који у понедељак обележава 117. годишњицу свог постојања.                                                                                        

***

Последњи испраћај Дарка Рибникара​

Даворин Дарко Рибникар, новинар, бивши уредник и директор „Политике”,  потомак чувене породице Рибникар која је основала  најстарији дневни лист на Балкану, данас је на  Новом гробљу у Београду испраћен на вечни починак, у  присуству чланова породице и пријатеља.

Рибникар је рођен 1939. године, по струци је био дипломирани правник, а у свом дугогодишњем новинарском стажу био је и дописник „Политике” из Каира, Париза и Њујорка.

(Фото Н. Марјановић)

У име редакције листа „Политика”, кремацији Дарка Рибникара присуствовали су Марко Албуновић, в.д. главног и одговорног уредника и Марко Лакић, уредник интернет издања „Политике”. (М. Ћ.)