Обнова здања реформатске цркве

Зрењанин – Изузетно архитектонско здање реформатске цркве, чија реконструкција је управо у току, подигнуто је у Зрењанину (тадашњем Бечкереку) 1891. године. Пажњу јавности привлачи и судбина оргуља, које се овде налазе од Другог светског рата, а претходно су биле у јеврејској синагоги.

На почетку разговора за наш лист, свештеник поменуте цркве Киш Нандор наглашава да је исправније рећи реформатска него реформаторска црква, како је устаљени термин. Према његовим речима, реформати су се у Бечкереку појавили 1820. заједно са евангелистима и нису имали свог свештеника, а први који их је 1844. организовао као самосталну заједницу био је Ечеди Јанош, професор теологије. У револуцији 1848. њихово деловање је било прекинуто, а активности је 1856. обновио Балог Иштван, који је успоставио административне темеље за даље организовање реформата. Његов наследник Салаи Јожеф од аустроугарских власти добија дозволу да сакупља прилоге за помоћ цркви, па је 1886. подигнута парохијска зграда, а пет година касније, по плановима архитекте Заборецког, у енглеском неоготском стилу, подигнута је и данашња црква. Свештеник Салаи је у граду на Бегеју основао и штампарију и издавао реформатски лист „Хришћански јеванђелист”, који је за те прилике био високотиражан и продавао се у целој Аустроугарској, а основао је и црквени хор.

У историји ове цркве посебне трагове су оставили ратови. Тако је аустроугарска власт у Првом светском рату „регрутовала” два од три црквена звона. За потребе војске у читавој царевини је прикупљано гвожђе које се претапало за потребе прављења оружја.

У следећем ратном вихору у цркву су доспеле оргуље. Немачки окупатори су у Зрењанину (тада се звао Петровград) срушили јеврејску синагогу, а међу конфискованом имовином биле су и оргуље израђене у Печују, око 1850. године.Оне су инсталиране у реформатској цркви, где се и сада налазе и још су у функцији.

И парохијска зграда Реформатске црквене општине мењала је власнике. Свештеник Киш Нандор каже да су се после рата у њу уселили партизани, односно војска нове Југославије, и да је она једно време била официрски клуб. Црквени посленици су се жалили Маршалату и парохијски дом је враћен цркви, и то, како каже, указом Едварда Кардеља. Овој цркви земљишни поседи су одузети у периоду национализације, тачније, плаћени су им испод сваке реалне цене, а национализовано је и реформатско гробље.

Свештеник Киш каже да око 350 верника, колико их је у Зрењанину, данас имају солидне услове за испољавање своје духовности. У обнову здања цркве уложена су знатна средства из НИП-а, Фонда за капиталне инвестиције АП Војводине, као и из буџета покрајине и града Зрењанина, укупно, више од осам милиона динара.