Укидање наметнутих догми и модела

Нема више „коначно пронађених” модела организације и функционисања друштава који се намећу свету данашњице. Државни капитализам је умро када су му укинуте све моћи ограничавања слободе капитала, пословања и профита, а држава се претворила само у ноћног чувара приватне својине и богаћења. Наследио га је либерални капитализам који је, насупрот томе, ишао на комплетну дерегулацију привредног и политичког система, зарад несметаног зарађивања, експлоатисања и коришћења јефтине радне снаге у светским размерама. То је онда формулисано као глобализација, која укида све препреке за стицање, производњу и скупу продају брендираних производа најмоћнијих компанија произведених мукотрпним и јефтиним радом сиромашних људи у земљама тзв. трећег света. То је дало материјала Френсису Фукујами да, либерални капитализам, политички плурализам и  политичке слободе, односно амерички модел заснован на тим принципима, прогласи за крај историје, односно коначно достигнути модел хуманог и демократског друштва, који Америка треба да наметне свима као лидер „слободног” света.

Међутим, могућности и плодове глобализације најбоље је искористила држава диктатуре пролетаријата и јаких контролних функција државе – Кина, која је у незадрживом економском успону почела да престиже и државу која је то смислила и наметнула – Америку. Зато је Д. Трамп прогласио смрт глобализацији и либералном капитализму и афирмисао модел у коме су интереси САД најбитнији, а свима који су то ометали наметао санкције. Чак и најближим савезницима – Немачкој, нпр. због „Северног тока 2”. То је пројекат којим руководи међународна фирма са седиштем у швајцарском Цугу, на чијем је челу Герхард Шредер, бивши канцелар СРН, који се прославио погубном улогом у разбијању СФРЈ и наметању санкција Русији, сада савезнику у пројекту „Северног тока 2”!?

Укинут је државни социјализам у земљама настанка, а код нас самоуправни социјализам са људским ликом. Као економски неисплатив и неефикасан систем замењен је транзицијом,  неизбежним повратком у прошлост, у ефикасни капитализам без људског лика. Последице су драстичне. Из транзиционих земаља, нових чланица ЕУ и НАТО: Румуније (око четири милиона или 20 одсто становништва), Бугарске (око два милиона до 2017), Пољске (од уласка у ЕУ око 1,7 милиона, али на повременом раду у ЕУ око пет милиона), Хрватске (по званичним подацима, од уласка у ЕУ 2008. до 2018. – 233.000, а само у току 2019. око 40.000) људи се, са пасошима ЕУ, иселило у богатије земље у потрази за боље плаћеним пословима. То се догађа и нашој земљи (од 2007. око 500.000 исељеника), иако још није испунила критеријуме за улазак у то „пробрано” друштво. У поменутим земљама то је праћено огромним проблемима са митом и корупцијом и потпуним урушавањем правних система. ЕУ се суочава са претњом осипања, због изласка Велике Британије, чиме се укидају слободе кретања и пословања са овом острвском земљом.

У међувремену, скоро неприметно, одумрла је несврстаност  као оригинална Титова, Насерова и Нехруова идеја и модел организације држава које не припадају сукобљеним блоковима и које треба да спрече њихове антагонизме и евентуални нуклеарни рат. Девалвиране су Повеља УН, Финални акт Кебса из Хелсинкија, Париски споразум о климатским променама, а и други документи о суверенитету, територијалном интегритету, једнакости држава у међународном праву и сл. Сила је постала модел наметања воље моћних, а потчињавање и слепа послушност обавеза понашања слабијих земаља да избегну наметнуте санкције и разарања. Последица су и милиони унесрећених миграната који се, бежећи од смрти и беде, тискају на границама европских држава.

Укинута је слобода говора, чак и председнику САД, тако што му је ТВ Си-Ен-Ен цензуром прекинула излагање, а „Твитер” и „Фејсбук” су му укинули право на објављивање порука. Је ли то она слобода говора и изражавања, коју нам западни покровитељи препоручују, али је код себе не примењују?

Шта преостаје као начин опстанка у овако црној визији света? Можда није универзални рецепт за решавање поменутих проблема, али је частан покушај мале земље да допринесе побољшавању климе и опстанка људске врсте. Ради се о одлуци Краљевине Данске, која има ингеренције и над Гренландом и Фарским Острвима, да упркос чињеници  што је највећи корисник нафте из северних мора, обустави њену експлоатацију у богатим налазиштима. Зашто? Зато што ће тиме зауставити процес отопљавања глечера на Северном полу, чиме ће спречити да у будућности евентуално буду потопљени Гренланд, Фарска Острва и остале нордијске земље. То је самостална данска мера, насупрот пракси незајажљивог профитирања експлоатацијом природних ресурса, чиме се финансира висок стандард грађана, али на дугу стазу уништава планета на којој живимо. Дакле, суверена одлука мале државе, иако је чланица ЕУ и НАТО. Сада се очекује да слично поступи и Норвешка, али и друге земље које имају бушотине у морским пространствима, што ће угрозити њихове буџете, али помоћи у спасавању света од природних катастрофа. ЕУ је, са истим циљем, одлучила да укине возила на фосилна горива почев од 2030. године, али је Норвешка пожурила да исту меру примени већ од 2025. године. Иначе, Данска и Норвешка спадају у земље са најсрећнијим грађанима на свету.

Размислимо о томе у будућим реформама на демократизацији, бољој и ефикаснијој организацији  нашег друштва.

Редовни професор универзитета