Багдад бира америчког председника

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, јуна – Кандидати за председника Америке требало би да један од међусобних мегдана приреде у близини највећег ратишта данашњице, на пример у Дубаију. Овакав предлог управо је изнео коментатор „Вашингтон поста” као, рекло би се, идеалиста без илузија: чини му се логичним да се овдашњи изборни дуел измести, бар на тренутак, у регион коме суперсила даје спољнополитички приоритет, иако је као предлагач свестан да би такав изузетак код многих овдашњих бирача изазвао утисак да су потцењени и да постају још зависнији од Блиског истока.

Чињенице иду, пак, својим већ прилично оригиналним током: америчка инвазија је пре више од пет година променила режим у Ираку а ствари су догурале дотле да би сада ирачка драма могла да буде пресудна за избор будућег председника САД. Такав „бумеранг ефекат” одавно није виђен ни овде ни у свету.

Поједностављено: демократа Барак Обама је за повлачење америчких трупа из Ирака а републиканац Џон Мекејн је за њихово остајање на тамошњем фронту, што је разлика која може да одлучи победника у трци ка Белој кући. Истраживања јавног мњења потврђују да „ирачки случај” заузима друго место, иза економских посртања, на табели критеријума по којима ће бирачи гласати за новог лидера.

Управо објављени резултати анкете недељника „Тајм” показују усталасаност Американаца у оцењивању подобности Обаме и Мекејна за решавање ратних и укупних безбедносних изазова. Испитаници су дали Обами пет процената укупних склоности и 10 одсто предности у приступу решавања ирачког проблема, а Мекејну 20 постотака више као „бољем заштитнику САД од тероризма”.

Оваквим опредељењима грађани су демонстрирали и дистанцу према још владајућем курсу (који већина и иначе сматра погрешним), јер за разлику од администрације Џорџа Буша, раздвајају текући рат од атентаторских претњи екстремиста. Њихов исказ је, рекло би се, у прилог Обами који (као и већина анкетираних) сматра да га није требало ни покретати, да је централни фронт против тероризма у Авганистану и пограничном појасу Пакистана, где још делује Осама бин Ладен, а не у Ираку.

Мекејн тврди, међутим, да се у Ираку води кључни бој против тероризма и за безбедност Америке. Повлачење америчких трупа које у виду „постепености али и решености” предлаже његов ривал, оцењује као „потез који би ободрио непријатеље” и довео до „слома поверења у међународни ауторитет Америке”.

Обама уверава у супротно. Да је ратом у Ираку, Америка повећала број својих противника (оружаних али и политичких), и да је изазвала низ по себе неповољних последица као што су: раст регионалног утицаја шиитске теократије Ирана који показује и „сумњиве” нуклеарне амбиције, јачање либанског Хезболаха и палестинског Хамаса (двеју организација које су овде озваничене као „терористичке”), као и ширење дејства Ал Каиде из Авганистана у Ирак, где је није било пре америчке војне интервенције.

Утисак је, при том, да се прилично олако прави диференцијација између Мекејна и Обаме као симбола рата и мира. Спољни оружани ангажман Вашингтона ће се наставити, судећи по најавама оба кандидата, с тим што републиканац инсистира да се на ирачком попришту „истраје до победе САД”, док је демократа уверен да би главнину снага требало пребацити из Ирака у Авганистан (и пакистанску пограничну област) како би се остварио суштински антитерористички циљ – разбијање Ал Каиде и хватање њеног лидера Бин Ладена.

Најизвесније у свим тим лелујањима је да ће следећег председника дочекати мучно наслеђе садашњег лидера. Још увек, чини се, нема јасне „излазне стратегије” из ирачког кошмара који уздрмава и „амерички сан”, поготову због околности да се инвазијом обећавало боље снабдевање нафтом а да је петролеј, чија је ниска цена уграђена у темеље америчког просперитета, у међувремену драстично поскупео.

Приметно је да су, у последње време, председнички кандидати донекле потисли расправе о смислу ирачког рата. Као да очекују шта тамо следи, пре овдашњих избора.

Најизвеснијим се тренутно чине две околности. Рат у Ираку спада у „изабране ратове”, без основаног повода. Уједно, поводом њега се распламсава и „изборни рат” између Обаме и Мекејна. Брже ће се, несумњиво, окончати „изборни рат” (почетком новембра) него „изабрани рат”…

М. Пантелић

------------------------------------------------

Војни биланс жртава у Ираку

Лондон – Најмање 4.113 америчких војника погинуло је у Ираку од почетка војних операција у тој земљи, у марту 2003. године, саопштила је америчка војска. Међу погинулима има осам цивила који су радили при војсци, док је најмање 3.350 погинуло у борбеним околностима, саопштила је војска.

Британска војска је саопштила да је погинуло 176 њених војника, Италија 33, Украјина 18, Пољска 21, Бугарска 13, а Шпанија 11. Данска је у Ираку изгубила седам војника, Ел Салвадор пет, Словачка четири, Летонија три, Естонија, Грузија, Холандија, Тајланд и Румунија по два и Аустралија, Мађарска, Казахстан и Јужна Кореја по једног, преносе агенције.

Фонет