Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Текстилци против "Вартекса"

Текстилци против "Вартекса"
Српски текстилци облаче и Европљане (Фото Танјуг)

Текстилци Србије су против уговора потписаног између организатора Универзијаде 2009. у Београду и хрватске фирме "Вартекс", јер сматрају да им је ускраћена могућност да учествују у утакмици за добијање једног значајног посла. Како је јуче на конференцији за новинаре нагласио Драган Ђурић, потпредседник Привредне коморе Србије, свим државним органима биће упућен захтев да заштите домаћу индустрију и да пониште уговор потписан између предузећа "Универзијада Београд 2009" и иностране компаније.

Уговором је предвиђено шивење 45.000 одела за учеснике Универзијаде, која ће у Београду бити одржана за две године, а укупна вредност читавог посла са "Вартексом", према подацима Привредне коморе Србије, процењује се на 4,8 милиона евра.

– Сматрамо да ће сви у држави врло брзо реаговати и решити тај проблем – изјавио је Ђурић и напоменуо да ПКС тражи расписивање тендера за добијање тог посла и да буџетска инспекција преиспита потписани уговор и утврди да ли је дошло до кршења Закона о јавним набавкама.

Према Ђурићевој оцени, процедура предвиђена законом прекршена је, јер се по Закону о јавним набавкама "стриктно наводи предност домаћих произвођача над страним, како би се заштитила домаћа привреда".

Ђурић је рекао да се Удружење индустрије текстила, одеће, коже и обуће ПКС обратило и председнику Србије Борису Тадићи и вицепремијеру Божидару Ђелићу, са захтевом да се преиспита да ли је приликом давања посла "Вартексу" прекршен Закон о јавним набавкама.

 – Не знам зашто је тај посао дат "Вартексу", вероватно нешто има иза тога – рекао је Ђурић, иначе власник "Зекстре", али није објаснио на шта је мислио.

Напомињући да ће "Вартекс" за шивење 45.000 одела за Универзијаду вероватно ангажовати неког другог, потпредседник ПКС је истакао да би текстилне фирме из Србије, као што су "Зекстра", "Николас", "Први мај" или "Железничар", то урадиле сасвим квалитетно. Те фирме нису прихваћене уз образложење да немају капацитет за то, рекао је он, одбацујући тај аргумент као неоснован, јер су текстилне фабрике из Србије шиле одећу и за домаће спортисте који су учествовали на Универзијади у Истанбулу.

Жеља текстилаца је да раде овај посао, а, према оцени потпредседника ПКС, они би то урадили "не ради неке велике добити, већ зато што се скуп одржава у Србији". Он је проценио да посао не би добила једна фирма, већ би се формирао конзорцијум у коме би радило седам-осам фирми, укључујући и мала предузећа.

Ђурић је указао и на неравноправан третман који имају српске фирме у Хрватској и Словенији, као и на статус хрватских и словеначких фирми у Србији. Према његовим речима, компаније из ове две државе директно су инвестирале 828 милиона евра. Хрватске фирме купиле су и значајна предузећа, попут "Фрикома", "Дијаманта", "Свислајона", "Јелен Дола", а последња велика трансакција била је куповина туристичке агенције "Џоли травел". Слична је ситуација и са словеначким компанијама, које су постале власници великих српских фирми, док овдашње компаније нису успеле да се пробију на хрватско и словеначко тржиште.

Према Ђурићевим речима, очигледно је да Србија мора да инсистира на равноправности у пословању, што се односи пре свега на могућност инвестирања у региону.

– На тим тржиштима нисмо били у могућности да купимо буквално ни једно предузеће, иако смо били веома заинтересовани и нудили одличне услове – рекао је Ђурић, оптужујући за овакво стање и "лобистичке групе" које омогућавају да у Србији фирме из Словеније и Хрватске купе "шта год пожеле".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.