Приступни путеви Прокопу државни приоритет

Будуће саобраћајнице које ће са нишким ауто-путем повезати станицу „Београд центар” и комерцијалне објекте на њој увршћене су на листу капиталних приоритетних државних пројеката за 2021. To je обзнанио Синиша Мали, министар финансија последњег дана јавног увида у Урбанистички пројекат за Прокоп, a пренео је Танјуг.

– Неки од њих дефинисани су као пројекти од националног значаја. За капиталне инвестиције предвиђено је улагање 330 милијарди динара из буџета за 2021, односно 5,5 одсто бруто друштвеног производа – указао је Мали на седници Комисије за капиталне инвестиције.

У пракси то значи да приступне везе прекопута Хитне помоћи, чију градњу град најављује и одлаже годинама и то пре свега због незавршене експропријације, сада постају један од главних задатака за републику. Ове саобраћајнице неопходне су да би станица Прокоп била потпуно функционална и да би њен будући, такозвани доњи плато био повезан са остатком града.

– За све јавне саобраћајне површине по плану за Прокоп поднети су захтеви катастру за деобу и формирање грађевинских парцела. За мањи део будућих приступних саобраћајница формиране су грађевинске парцеле и може да почне решавање имовинскоправних односа. Када оно буде при крају, може да почне пројектовање приступних путева са доње стране Прокопа – указују за наш лист у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Да је и сам пројекат завршетка садржаја на Прокопу коначно стигао на листу приоритета државе, сведоче и кораци у последњих годину и по дана. У лето 2019. држава је позвала инвеститоре да пошаљу необавезујуће понуде за партнерство са државом за градњу станичне зграде у „Београд центру” и пословно-комерцијалних садржаја. На тај позив, како смо први и писали, јавила се само компанија „Рејлвеј сити Београд” чији је један од власника домаћи инвеститор Бранислав Грујић. Са том компанијом закључен је и оквирни уговор чији нацрт је влада усвојила прошлог пролећа, а који је између осталог предвидео испитивање стања надземне плоче на Прокопу од чијих резултата је и зависио евентуални наставак сарадње. Јавност је за оквирни уговор – који предвиђа да Република Србија улаже земљиште и омогућава градњу на делом изграђеним објектима и парцелама које су у власништву државе, док инвеститор прибавља сву документацију за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансира подизање зграде железничке станице, паркинга и пословно-комерцијалних садржаја – сазнала тек пре десетак дана када је Урбанистички пројекат за ту изградњу изложен на јавни увид.

Да плоча није у најбољем стању, да су на њој потребне значајне интервенције, али да ће свакако градити у „Београд центру”, за наш лист недавно су потврдили у компанији „Рејлвеј сити Београд”, а план је да у току ове јесени почне изградња станичне зграде и отвореног паркинга и да та фаза буде окончана до краја 2022. После ове вести огласили су се Транспарентност Србија и Коалиција за надзор јавних финансија тврдећи да је Републичка дирекција за имовину незаконито одабрала приватног партнера за заједничку изградњу на Прокопу захтевајући од Владе Србије да хитно учини јавно доступним сву документацију, као и уговор са предузећем „Рејлвеј сити”. Према њиховој оцени, уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство (ЈПП) па је у складу са Законом о ЈПП-у и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак.

– По закону, пројекат је требало да прво одобри Комисија за јавно-приватна партнерства, а затим је морао да се спроведе поступак набавке, где би критеријуми за одабир партнера били прецизно одређени, у којем би постојала заштита права понуђача, што овде није био случај. Поред тога, такав поступак би гарантовао и јавност кључних информација о спроведеном поступку, обавезама приватног партнера и улагањима државе, која сада није обезбеђена – наведено је у саопштењу Транспарентности Србија и Коалиције за надзор јавних финансија.

Први позив без успеха

Републичка дирекција за имовину је и у лето 2016. упутила позив заинтересованим инвеститорима за градњу станичне зграде и других садржаја на Прокопу. Како су убрзо после објављивања тог позива у кабинету тадашњег градоначелника Синише Малог навели за наш лист, заинтересовано је било више инвеститора међу којима су били и дански и холандски. Ипак, конкретнији кораци нису учињени. Према тада незваничним информацијама, постизање договора са инвеститорима око градње станичне зграде и комерцијалних садржаја на плочи кочио је статус саме плоче. Како су наводили упућени, она се није водила као класично грађевинско земљиште. Као потенцијални инвеститор за градњу садржаја на плочи Прокопа раније се у граду незванично помињао и МПЦ Петра Матића.У лето 2017. завршен део приступних веза

Градња првог дела приступних веза до Прокопа, оних из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, завршена је у јуну 2017. и за тај посао био је задужен „Штрабаг”. Његови радници који су на терен код Прокопа изашли крајем августа 2016. уредили су саобраћајницу са по две коловозне траке за сваки смер, пешачко-бициклистичке стазе са заштитним оградама, паркинг, аутобуско стајалиште. Пошто станицу окружује брдовит терен, мајстори су имали задатак да подигну потпорне зидове и мостовску конструкцију, а уређене су и зелене површине и разделна острва. За разлику од других пројеката у граду, овај је окончан готово у року.