Невоље са Наваљним

Било их је у мирном протесту окупљено тек десетак: недовољно да би изазвали било какве уличне нереде, али превише за власт која страхује да би на било који начин могла да се замери Кремљу.

Група Београђана покушала је да окупљањем пред амбасадом Руске Федерације искаже подршку десетинама хиљада учесника таласа демонстрација који је запљуснуо Русију због хапшења опозиционог лидера Алексеја Наваљног. Полиција је саопштила да скуп није пријављен и затражила је да се разиђу.

Чињеница да таквих протеста није било у знак солидарности са „жутим прслуцима” у Француској или негодовања због насилног упада у зграду америчког конгреса говори о идеолошки суженим видицима нашег цивилног сектора, али и да их је било уверен сам да их овдашње власти не би забрањивале.

Русија је друго. Показало се да званичници  државе која је кандидат за чланство у ЕУ могу да толеришу непријављене демонстрације у земљи, али не и скроман сигнал подршке политичким противницима Владимира Путина.

Наваљни, најпопуларније лице тзв. вансистемске опозиције, до 17. јануара је пет месеци боравио у Немачкој где се лечио и опорављао после готово фаталног покушаја тровања у хотелу у сибирском граду Томску за које он недвосмислено оптужује руске власти, што оне демантују.

Иако свестан да ће одмах бити лишен слободе, 44-годишњи опозиционар који већ читаву деценију упорно и смело разоткрива тамне стране симулиране руске демократије и корупције, изазовно је прихватио наставак дуела две воље: његове и Путинове.

По слетању на московски аеродром ухапшен је и одређен му је притвор од 30 дана. Његов банкарски рачун у Русији је још раније блокиран и добио је забрану да издаје или прода стан у Москви.

Наваљни упорно покушава да одледи замрзнуте политичке хоризонте земље, да младима покаже да је лед тањи него што се мисли и да је пост-Путинова ера могућа, барем неког дана у будућности.

Интернет је Наваљном пружио платформу коју Путин и његова полиција не успевају да ућуткају. Његови видео клипови о „преварантима и лоповима” у круговима елите имају милионске прегледе.

Опозиционар не представља директну претњу режиму, али подстиче отпор некада апатичне генерације младих међу којима већина не познаје ништа друго до Путинову дводеценијску власт.

Ентузијазам „Путинове деце” за протест против ауторитарне владавине, стагнантне економије, ендемске корупције или неефикасне бирократије је у константном успону.

Њима је све теже пласирати тезу о„агресији споља” и све су слабији резултати кампања окупљања у пропутиновске покрете попут „Наши” који имају задатак да енергију младих удаље од опозиционог политичког активизма.

Владајућа хијерархија не жели да допусти било какву врсту критике и ослања се на репресију. Административне мере остају једини ефикасан инструмент политичке борбе.

Очекујући демонстрације по повратку Наваљног, Руси су позвани да се шетају по природи, а национални телекомуникациони регулатор наредио је друштвеним мрежама да скину позиве на окупљања 24. јануара.

Лимити таквог приступа исказали су се прошлог викенда. Пркосећи оштрој зими и снагама реда, десетине хиљада демонстраната од Сахалина, Владивостока, Иркутска и Хабаровска до улица и тргова више од стотину градова захтевало је ослобађање Наваљног.

Највећи изазов режиму последњих година посебно је био видљив у Москви и Санкт Петербургу где је концентрисана средња класа која се олако не одазива на кампању власти за патриотско буђење и окупљање.

„Средња класа није незадовољна што не добија ништа, већ зато што жели нешто друго”, каже Алексеј Чеснаков, бивши функционер Путинове странке Јединствена Русија и директор Центра за текућу политику. „Влада пита да ли желите шире плочнике, они кажу желимо транспарентнију власт”.

На масовним протестима 2017. и 2019. власти су хапсиле, али никада толико као сада: више од 3.200 особа. Ухапшена је, па пуштена, и супруга Наваљног. Иако су се видео-клипови о сукобима полиције и демонстраната брзо ширили земљом, власт је одбила да ослободи опозиционог лидера који је чест гост руских затвора.

Државна ТВ извештавала је о „таласу агресије”, али Наваљни је поново показао да може да мобилише масовно супротстављање Путиновој власти, чак и када је иза решетака затвора „Матроскаја тишина”.

Случај је попримио геостратешке димензије претећи да додатно заоштри односе Русије и Запада где је отворена међународна истрага о августовском тровању Наваљног.

Његова судбина поменута је у првом телефонском разговору Џоа Бајдена и Путина. Стејт департмент осудио је удар на демонстранте и хапшење Наваљног саопштењем у коме се упозорава да су то „забрињавајући индикатори будућих ограничења грађанском друштву и фундаменталним слободама”.

Европски парламент осудио је хапшење и затражио да се списку санкционисаних руских званичника осумњичених да су учествовали у покушају тровања, на коме је и шеф Федералне службе безбедности, придруже и они одговорни за његово затварање.

ЕУ се, само због притиска Немачке, одупрла захтевима за новим санкцијама Русији и чека да види да се демонстранти ослободе а Наваљни пусти на слободу после 30 дана.

Наваљни је несумњиво ослонац Запада у ривалству са Москвом, али он то не би био да прво није постао симбол алтернативе коју део Руса прижељкује. Релативно скромни изазови са улица попримају обрисе озбиљних излива незадовољства.

Путин, чија је популарност у паду, уз помоћ безбедносног апарата чини све да онемогући украјински, грузијски или белоруски сценарио, али још није јасно да ли ће сцене насиља одвратити људе од будућих протеста или ће дати нову енергију противницима Владимира Владимировича.