Станична зграда на Прокопу коштаће 7,43 милиона евра

Градња станичне зграде на Прокопу, према процени Градског завода за вештачење, коштаће 7,43 милиона евра, потврдио је Јован Воркапић, директор Републичке дирекције за имовину (РДИ), у писаним одговорима нашем листу. Оно што још није познато су детаљи оквирног уговора за изградњу станице, паркинга и пословно комерцијалних садржаја, у чију законитост Транспарентност Србија сумња, између осталог и зато што тај документ није објављен. Не зна се ни то када ће уговор између државе и приватног партнера компаније „Рејлвеј сити Београд” бити коначан, од чега то зависи и да ли се неке његове одредбе још могу променити.

Заједничка изградња, како наводи РДИ, предвиђа да ће „Рејлвеј сити” о свом трошку, као финансијер, саградити зграду железничке станице и паркинг места, а да ће заузврат „добити право својине на једном делу парцела, право градње и искључиву својину над одређеним објектима, чију ће изградњу у потпуности финансирати”.

− Зграда железничке станице и паркинга неопходних за несметано и функционално коришћење станице градиће се по параметрима који су опредељени урбанистичким пројектом и по закону ће бити у јавној својини Србије, укључујући и послове управљања и одржавања зграде, као и наплате накнада крајњим корисницима услуга, што остаје приход Србије, односно надлежних који се баве јавним железничким превозом. Друга страна („Рејлвеј сити” прим. „Политике”) нема по уговору никаква права на овом објекту у својинско-правном смислу, укључујући и право коришћења, управљања или приходовања по овом основу – указује Воркапић.

Управо планови за градњу станичне зграде и других садржаја на Прокопу, односно само партнерство државе и „Рејлвеј ситија”, недавно су, после писања нашег листа, наишли на критике „Транспарентности Србија” за незаконит одабир приватног партнера. За „Транспарентност”, ова сарадња државе и приватне компаније је класичан пример јавно-приватног партнерства, али таквог у коме држава и РДИ нису поштовали процедуре и све друго што захтева Закон о јавно-приватном партнерству.

Воркапић у одговорима нашем листу тврди супротно – уговор са „Рејлвеј ситијем” није закључен у складу са одредбама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, јер „у конкретном случају друга страна у овом правном послу само финансира изградњу објеката станичне зграде“.

− Заједничка изградња, процедура, поступак и сви елементи овог посла засновани су на примени Закона о планирању и изградњи и Закона о јавној својини, за чије спровођење је Дирекција надлежна. Законом о јавној својини између осталог је прописано да носиоци права јавне својине могу заједнички или са другим лицима инвестирати у изградњу добра од општег интереса, у складу са овим или другим законом, и по том основу стицати одређена права и остваривати приходе – наглашава Воркапић и додаје да је цео поступак везан за пројекат изградње зграде железничке станице „Београд Центар”, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја „био у сваком делу јаван и транспарентан, а у свакој фази поступка од објављивања јавног позива до закључења уговора потврђен одговарајућим одлукама Владе”.

Према Закону о планирању и изградњи, наглашава први човек Републичке дирекције за имовину, грађевинско земљиште у јавној својини може се отуђити или дати у закуп непосредном погодбом. То је дозвољено у случају изградње објеката за потребе обављања послова из надлежности државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и других објеката у јавној својини и реализације пројекта од јавног значаја. Овај пројекат Влада Србије прогласила је пројектом од значаја за Републику Србију фебруара 2020, дала је сагласност на оквирни уговор о заједничкој изградњи који је закључен у мају прошле године.

− Овде није реч о дугорочној сарадњи између јавног и приватног сектора, која је основа дефинисања јавно-приватног партнерства, нити постоји бизнис план друге стране („Рејлвеј ситија“) да има интерес да експлоатише зграду станице – изричит је Воркапић.

Како су недавно у одговорима навели у компанији „Рејлвеј сити Београд” чији је један од власника домаћи привредник Бранислав Грујић, градња станичне зграде и отворнеог паркинга на Прокопу почеће у току јесени ове године. Ова, прва фаза радова, како су истакли, према плану биће окончана до краја 2022. У наредним фазама градиће се пословно-комерцијални објекти и вишеетажна гаража. План је да цео комплекс од око 50.000 квадрата, са станичном зградом, пословно-комерцијалним објектима, паркинзима и саобраћајницама буде завршен у току 2024. године