И да не играм у „Клану”, гледао бих га

Овај уметник, пореклом из Ивањице, пожелео је да буде део пројекта, јер га је привукао сценарио Бобана Скерлића, који потписује и режију, али и односи између ликова, као и то како је сваки лик студиозно третиран. Kако каже за наш лист, такав третман серији даје живописну слику.

‒ Једна од најбитнијих ствари је Скерлићев курс којим је ишао у току рада на серији и порука коју жели да пошаље. Саме припреме су ми биле драгоцене, како за серију тако и за мој даљи глумачки развој. И да не играм у њој, гледао бих је ‒ наводи Димитријевић.

Он тумачи главног јунака Шока, једног од двојице младића (други је Паша) који покушавају да се изборе за своје место у српском подземљу.

‒ Када смо почели са радом, био сам мало уплашен јер тај лик нема никакве сличности са мном. Међутим, у току припрема су ми се полако откључавале ствари, што је довело до тога да већ први дан снимања у потпуности разумем и њега и све његове борбе и проблеме. Наравно, по завршетку снимања, вратио сам се својој редовној животној филозофији ‒ каже и додаје да му је, сада када гледа серију са дистанце, занимљиво да види „своје колеге и себе у тако измењеној свести и таквим околностима”.

Открива да му је на снимању често пролазило кроз главу колику је срећу имао да му први озбиљан пројекат буде овакав какав је „Клан”.

‒ Услови су били крајње професионални. Мој задатак је био само да се бавим својим послом, што је редак случај у Србији ‒ каже Александар.

Питали смо га и са којим колегом му је највише пријала сарадња на шта одговара да је његова улога прилично комплексна и тешка и да му је „од самог старта било јасно да раду мора да приступи штреберски, иако сам није штребер”, те „није имао много простора да се одушевљава, већ су се пријатељства сама од себе стварала”.

‒ Морам да поменем глумца Николу Вујовића, који ми је својим преданим радом и поштовањем према глуми показао како заправо овај посао треба да се ради. Као и Ивана Зарића и Милоша Ђорђевића. Поносан сам на сцене са Горицом Поповић, Савом Радовићем и Властимиром Велисављевићем. Од колега из Босне, поменуо бих Амилу Терзимехић и Феђу Штукана. А од млађе екипе ту су Недим Незировић, Милена Божић, Анђела Поповић, Влада Ковачевић, Ненад Ј. Поповић, Младен Совиљ, Милош Тројпец Петровић, Урош Јовчић, Милош Танасковић, Сава Стојановић, Ненад Петровић...

Његов директни партнер јесте управо Незировић, који тумачи Пашу. Он и Шок заједно пролазе кроз Скерлићеве заплете, али какав је њихов међусобни однос и да ли је њихов положај у клану заиста једнак?

‒ Површно гледано, њихов однос је братски, ако мало дубље анализирамо, видећемо проблеме. Неравномерна прерасподела ,,заслуга” је кључан проблем ‒ објашњава Александар.

Досадашњим реакцијама публике веома је задовољан. Посебно га радује то што су га већ звале старије колеге које су признате у овом послу и одушевљене су серијом. Коментари који се срећу на интернету да она потенцира криминал не утичу на њега јер, како каже, „људи који су гледали серију неће то тврдити; у њој постоји више момената који дају праву слику о криминалу и актерима”.

Од других друштвених питања која су провучена кроз сценарио препоручио би гледаоцима да обрате пажњу на „развој малог човека под утицајем неморалних радњи”. Такође, мисли да ако повећано истицање антијунака, које је последњих година све присутније у светској (те и домаћој) продукцији, „упоредимо са рапидним истицањем кича и шунда на разним телевизијским станицама, схватићемо да нам антијунаци и нису толики проблем”.

Што се претходне године тиче, мисли да у овом тренутку не постоји особа на планети која може рећи да 2020. није утицала на њен живот, те тако и на његов.

‒ Приватно, окренуо сам се „кад будем имао времена” стварима. Са вирусом корона дошло је много слободног времена. Трудим се да га проводим са породицом и пријатељима. Да читам књиге, гледам филмове и серије, слушам квалитетну музику. А што се каријере тиче, отворила ми је врата за озбиљне ствари. Сад, време ће показати плодове рада ‒ наводи наш саговорник.

У складу са тим, питали смо га какве пројекте би пожелео себи у 2021.

‒ Волео бих да играм у што разноврснијим пројектима и формама; да радим пројекте који су на редитељском, продукционом и глумачком нивоу као „Клан”; пројекте где се теме озбиљно третирају и дубоко анализирају, са сценаријима који нису на нивоу пуког причања текста, већ могу да се играм и направим што живописније ликове, као што је случај са Шоком ‒ објашњава Димитријевић.

Осим што се бави глумом, он већ пет година води продуцентску кућу „Мост Арт”.

‒ Планови да се та кућа подигне на виши ниво полако се остварују. Идеја је да се бавим продукцијом играног филмског и телевизијског садржаја са додатком ауторског приступа. Корачамо ка томе, колико ћемо успети, време ће показати.

Цитати:

„Препоручио бих гледаоцима да обрате пажњу на развој малог човека под утицајем неморалних радњи”.

„Ако повећано истицање антијунака, које је последњих година све присутније у светској (те и домаћој) продукцији, упоредимо са рапидним истицањем кича и шунда на разним телевизијским станицама, схватићемо да нам антијунаци и нису толики проблем...“