Жене су бројније и образованије

Све примедбе припадница лепшег пола да у Србији нема довољно мушкараца добиле су званичну „потврду” – најновији подаци Републичког завода за статистику објављени у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2020” сведоче да у нашој земљи живи чак 180.000 жена више него мушкараца. Међутим, упркос чињеници да су бројније и образованије, власнице XX хромозома теже се запошљавају, лакше отпуштају и имају мању плату од мушкараца.

Подаци изведени из публикације РЗС сведоче да је у академској 2019/2020. години високе школе и факултете уписало 137.910 девојака и 104.058 младића – оне су углавном добиле индекс друштвених, уметничких и медицинских факултета, док су младићи претежно уписали електротехнички, машински, пољопривредни, грађевински, ветеринарски и шумарски факултет. У овој академској години дипломирале су 25.002 жене и 17.947 мушкараца, а докторат је одбранило 448 жена и 334 мушкарца. Бројке говоре и да свега 971.000 жена и чак 1.333.000 мушкараца има посао, а јаз у зарадама износи 8,8 одсто у корист мушкараца.

То значи да би жена морала да ради додатних 35 дана сваке године, како би имала исту зараду. Када је реч о запослености, највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у узрасту од 55 до 64 године – подаци говоре да свега 40 одсто жена и чак 61 проценат мушкараца има радну књижицу.

Просечна српска жена судбоносно „да” изговара у 31. години, а младожења стаје на луди камен три године касније, најчешће са супружником исте националности, истог нивоа образовања и истог материјалног статуса. Подаци такође говоре да бурму не носи трећина мушкараца и четвртина жена, по броју удовица Србија се налази у самом европском врху – у нашој земљи живи око 560.000 удовица и око 150.000 удоваца. Ниједна земља на старом континенту, осим Русије, нема тако висок проценат особа које су остале без брачног друга.

Након последњих парламентарних избора, у Влади Србије налази се 10 министарки и 13 министара, у Народној скупштини седи 97 посланица и 153 посланика, а на месту градоначелника, односно председника општина, налази се свега десет жена и 156 мушкараца. Скоро две трећине судија чине жене, а мушкарци чине 60 одсто јавних тужилаца – иако је републички јавни тужилац жена.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истиче да студија „Жене и мушкарци” потврђује извештај повереника о раду у погледу тежег запошљавања, лакшег отпуштања и мањих зарада жена.

„Избор занимања показује континуитет у функционисању стереотипа, тако да жене већ деценијама уписују исте високе школе и запошљавају се у мање плаћеним занимањима, па су логичне и разлике у заради. Упознајем пуно девојчица које желе да упишу тзв. СТЕМ науке и то ме радује, јер то значи да ће временом бити више жена у боље плаћеним пословима. Мислим да ће се после ове пандемије много више ценити занимања у области здравствене и социјалне заштите, која су неоправдано била међу мање плаћеним. Тако је било у правосуђу из ког су многи мушкарци „побегли” у плаћенија занимања, и сада имамо један тежак родни дисбаланс – две трећине судија су жене, што сигурно није добро. Најуспешнији су они колективи где имате баланс, родни и генерацијски. Тако је и у животу – партнерски односи поштовања и подршке су заједнице које функционише, све друго заврши се кад тад.

Очекивано је да се мушкарци чешће налазе пред лицем правде, јер их је више међу извршиоцима кривичних дела, а један од узрока јесте терет родних улога, тешких и непотребних и за жене и мушкарце. Нажалост, нисмо створили друштво у коме је партнерски и равноправан однос вредност и темељ – патријархални обрасци и даље диктирају правила и отежавају живот о чему сведочи податак да су 90 одсто починилаца насиља у породици мушкарци”, закључује наша саговорница.