И ЦЕФТА "штити" НИС

Споразум о слободној трговини у југоисточној Европи (ЦЕФТА), који је ратификовала Народна скупштина, неће довести до укидања Уредбе о забрани увоза деривата у Србију. То значи да ће у нашу земљу и даље моћи слободно да се увози само "евродизел 4", док ће остало гориво трговци моћи да преузимају као и до сада – од Нафтне индустрије Србије, потврдио је за "Политику" др Слободан Соколовић, помоћник министра енергетике.

– ЦЕФТА неће аутоматски поништити Уредбу о забрани увоза нафтних деривата, јер овај споразум чланом 19 пружа могућност постојања државног монопола и у наредних пет година. Србија ће то искористити као меру заштите НИС-а до окончања његове приватизације, али и да би заштитила домаће тржиште деривата – појашњава Соколовић.

Иначе, уредба је измењена у свим оним деловима који су били у супротности са прописима Светске трговинске организације и Европске уније.

Монопол који НИС има у Србији прилагођен је правилима Светске трговинске организације, с тим што ваља очекивати да се пажљиво крене у либерализацију, како би после 2010. године гориво у Србију могло да се увози потпуно слободно.

То је, подсећа Соколовић, учињено и пре више од годину дана, када је дозвољен слободан увоз "евродизела 4", који се у Србији не производи у довољним количинама. Овом уредбом испуњен је један од основних захтева у оквиру постојећих међународних интеграција – да нема квантитативних ограничења увоза, с тим да се поводом питања увоза деривата нафте успоставља монополски положај НИС-а.

Према овој новој уредби прерађивачи у Србији неће више бити у обавези да као до сада увозе најмање 30.000 тона сирове нафте, већ онолико колико им треба, водећи рачуна о испуњењу енергетског биланса земље.

– Укидање уредбе и слободна трговина нафтним дериватима донели би тренутну, краткорочну корист Србији, али на дуги рок сигурно не – истиче Соколовић и додаје да би либерализацијом тржишта дошло до губљења националне нафтне компаније, а тиме и сигурности у снабдевању горивом.

Поред тога, повећала би се и неизвесност пословања осталих привредних грана које се наслањају на нафтно-гасни сектор.

– Свака држава је пронашла начин да сачува своју нафтну компанију – чак и у случају потпуне приватизације, тако да и Србија размишља на исти начин – објашњава Соколовић. Последњи пример је мађарска нафтна компанија МОЛ, која је законом заштићена од могућности страног преузимања после недавне намере аустријског ОМВ-а да повећа удео у портфолију МОЛ-а.

Овако измењеном уредбом нико од приватних прерађивача у Србији неће бити доведен у неповољан положај, како уосталом налажу и прописи Европске уније. Дакле, они ће и даље моћи слободно да увозе и прерађују нафту, док ће остали власници приватних пумпи у Србији гориво моћи да преузимају у НИС-овим рафинеријама.

Соколовић истиче да је било нужно ићи на продужење Уредбе о забрани увоза деривата како би се период до 2010. године искористио да се НИС подигне на ниво компанија које нуде европски квалитет горива. Јер, да се у овом часу ратификацијом ЦЕФТА укинула уредба, стране нафтне компаније, које су већ ушле на српско тржиште, довеле би НИС у ситуацију да затвори рафинерије, будући да је квалитет српског горива такав да се не може извозити, што је у више наврата потврдио и први човек НИС-а Срђан Бошњаковић.