Централна зона Новог Београда – културно добро

Хладне бетонске зграде или блокови по мери човека. Између ове две крајности могла би се описати Централна зона Новог Београда и без обзира на то да ли се некоме допада или не, она је проглашена културним добром – 15. просторно културно-историјском целином. Њу чини девет симетрично распоређених блокова између Милентија Поповића и Булевара уметности и булевара Михајла Пупина и Милутина Миланковића: 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 и 30.

Три средишња – 24, 25 и 26 – нису реализована према првим детаљним урбанистичким плановима и данас чине заштићену околину просторне културно-историјске целине.

− Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични, који би формирали централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а, по којем цeo простор данас носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање – наводи се у саопштењу градског Завода за заштиту споменика културе на чији је предлог Влада Србије доделила том делу најмногољудније општине статус културног добра.

Седам деценија прошло је од Генералног урбанистичког плана Београда из 1950. који је акценат ставио на ширење Београда преко Саве и изградњу Новог Београда који за многе представља бисер српске архитектуре. Следећу декаду обележили су бројни конкурси и рад како појединаца тако и пројектантских тимова.

− Изграђени су први „експериментални” стамбени блокови 1 и 2 (1958) према пројекту архитекте Бранка Петричића, а потом и преосталих девет стамбених блокова Централне зоне према пројектима тима који су чинили Леонид Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић и Урош Мартиновић – наглашавају у градском Заводу за заштиту споменика културе и додају да је модерна урбана структура Централне зоне допринела квалитетном повезивању историјских центара Београда и Земуна.

С обзиром на њену специфичну позицију у односу на оба града, ова зона је од посебног значаја не само за Нови Београд, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја главног града. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд, Октобарском наградом града Београда за 1968. годину награђене су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички. Блок 23 пре две године увршћен је у сталну поставку Музеја модерне уметности МоМА у Њујорку.

Премијера за Жежељев ИМС систем

Када је грађена Централна зона Новог Београда, први пут у тадашњој СФРЈ примењен је систем префабрикације, ИМС систем Бранка Жежеља. Такав систем пружао је много веће могућности него традиционални тип градње и ливења бетона на лицу места, односно изградњу мегаструктура уз коришћење бетонске панел конструкције.

− То је довело до експанзије ауторске архитектуре и урбанизма, као и грађевинарства у технолошком и иновационом погледу. Сви сегменти архитектуре, од пројектовања до реализације, указују на сложеност процеса изградње заснованом на међународним стандардима послератне модерне, али и на економским факторима послератног периода – пише у саопштењу градског Завода за заштиту споменика културе.