Вашингтон „страхује” од нуклеарног рата

Упркос томе што је јуче, разменом потписаних докумената, ступио на снагу споразум између САД и Русије о смањењу нуклеарног наоружања, нуклеарни рат у троуглу између Вашингтона, Москве и Пекинга је могућ. Бар према речима шефа америчке Стратешке команде адмирала Чарлса Ричарда. Он је најавио могућност нуклеарног рата са Русијом или Кином, пошто су, каже, оне почеле да воде „агресивну политику, силом оспоравајући међународне норме”.

Ричард је у чланку за фебруарско издање званичне публикације Америчког поморског института навео да Пентагон од распада СССР-а није морао да разматра могућност директне војне конфронтације са нуклеарном силом, али се сада ситуација променила. „Постоји реална могућност да би регионална криза са Русијом или Кином могла брзо да прерасте у сукоб са употребом нуклеарног оружја, ако би у случају безуспешне употребе конвенционалног оружја постојала претња политичком систему или држави”, написао је амерички адмирал.

Он сматра да то што америчка Стратешка команда процењује да је вероватноћа употребе нуклеарног оружја мала, не значи и да није могућа, посебно у кризи, док амерички противници наоружани нуклеарним оружјем настављају да јачају арсенал. Док се америчко Министарство одбране, како истиче, усредсредило на борбу против тероризма, Русија и Кина, сматра званичник Пентагона, започеле су агресивну политику кршећи међународне норме на начине „невиђене од јека хладног рата”. Вашингтон, истиче он, не би требало да остане без одговора на такве акције. Он подржава став нове америчке администрације да се агресија Русије и Кине мора обуздати.

Државни секретар САД Ентони Блинкен најавио је да ће радити на обнављању дипломатије са савезницима и изградити „уједињени фронт” како би се САД супротставиле изазовима које представљају Русија, Кина и Иран. Бајденова администрација још није у потпуности артикулисала своју стратегију према Кини, али је наговестила да ће наставити с оштрим приступом који је имао и бивши председник Доналд Трамп, а везе између Вашингтона и Пекинга су спале на најнижи ниво у последњих неколико деценија. Иако је од преузимања положаја председника Бајден контактирао с многобројним светским лидерима, Бела кућа је саопштила да не жури са успостављањем контакта са својим глобалним ривалом Кином.

Тврдећи да неактивност САД на пољу припрема за нуклеарни рат може да изазове ризик од појачања перцепције да САД нису вољне или нису способне да одговоре, адмирал Ричард оцењује и да то додатно може да подстакне њихове ривале на акцију и да се не сме искључити могућност да се потенцијални непријатељ одлучи за употребу нуклеарног арсенала „чији је раст способности отрежњујући”. Међутим, реална ситуација је далеко од тврдњи високог званичника Пентагона да су америчке снаге усмерене само на претње тероризмом. Амерички војни стручњаци сваке године праве симулације нуклеарног рата између Русије и САД. Према проценама са Принстона пре две године, у раним сатима сукоба погинула би 34 милиона људи, а повређених би било око 57 милиона, и то не рачунајући оне који би страдали од радиоактивне кише. Друга фаза била би тактички нуклеарни рат, а Русија би у овој фази могла да употреби својих 300 нуклеарних бојевих глава помоћу ракета и авиона кратког домета, на шта би

НАТО одговорио са око 180 бојевих глава. То би Европу претворило у прах. Црни сценарио предвиђа да би онда САД помоћу 600 бојевих глава са своје територије покушале да униште руске нуклеарне снаге. Исто би покушала и Русија помоћу својих преосталих подморница. На основу стварних података о нуклеарним арсеналима двеју страна, симулатор је предвидео да би у стотинама удара који би уследили главни циљеви били велики руски градови, а свако од тих тридесетак најнасељенијих места било би погођено са по до десетак бојевих глава.

У октобру прошле године немачки медији су известили да је на западу Немачке одржана војна вежба за припрему нуклеарног сукоба. Агенција ДПА је јавила да је била реч о вишедневној великој војној вежби, припремљеној у тајности. У маневру названом „Стабилно подне” немачка војска је с партнерима из НАТО-а увежбавала употребу бомбардера, који у случају рата могу бити опремљени атомским наоружањем. Изузев немачке и италијанске војске, у вежби су учествовале и холандске и белгијске трупе. Ту су и бројне друге вежбе за употребу конвенционалног наоружања.

У складу с извештајем Америчке ратне морнарице из децембра прошле године, руска и кинеска војна претња је усмерена на доминацију у кључним међународним поморским путевима. Поред могућег руског удара на балтичке земље, који САД у последњих пет година представљају као готово извесну могућност инвазије, америчка истраживачка агенција РАНД означила је прошле године црноморски регион као најактивније место такмичења Русије и НАТО-а за доминацију Европом. У последње време Арктик се такође помиње као зона сукоба.