Изборио десети мандат, ал’ опанке није заборавио

Када је пре више од 30 година први пут постао председник општине, на глави није имао ниједне беле длаке, док данас поносно носи већину седих. Чувени Живорад Милосављевић, познатији као Жика Сопот или Тито из Сопота, прошле године освојио је 10. мандат, а како каже, мало тога се од тада до данас променило.

– Ништа нисам мењао. Нити сам мењао средину нити мој однос према људима. У јавном послу и даље се бавим комуналним делатностима од интереса грађана, а у приватном зна се, и те 1989. и 2021. године, ја сам пољопривредник. Имам 20 хектара земље, а гумени опанци и вунене чарапе су и даље саставни део мог живота. Нису се промениле ни моје идеје, ни кад сам био комуниста, ни социјалиста, нити док сам наступао испред групе грађана, али ни кад сам приступио СНС-у. Теме којима се бавим су исте јер комуналне ствари морале су се решавати и тад и сад. И циљ је исти, да све буде боље – каже Милосављевић.

Све је почело када је са 23 године завршио правни факултет. У року наравно, јер, како објашњава, ако си са села, имаш кредит и опције су ти „или да учиш или да пропаднеш”. Једно време радио је у трговинском предузећу „Ропочево”, а убрзо затим био је један од најмлађих судија за прекршаје. Секретар општине постаје 1986. године, а када му је, уморном од досадне папирологије, дошла група сељака из родне Рогаче да се пожали да немају телефон, једва је дочекао да ступи у акцију. Окупио је сараднике и за три године завршио телефонизацију општине. А онда, како признаје, политичка превирања у земљи 1989. године избацују га на површину и он први пут стаје на чело општине.

Али, шта је тајна његове дуговечности на тој позицији?

– Ако хоћете ову функцију, морате да будете оперативац. Доста ми је у томе помогла струка јер то што управа ради упознао сам из угла секретара општине. Управа мора да има добру везу са функцијом и не сме се скривати из бирократских баријера. Ако председник општине није у стању да управу држи под контролом, односно тако да она буде подређена функционисању локалне заједнице, врло је тешко радити – открива Милосављевић.

Осим што добро сарађује са административцима, близак је и са гласачима. Они увек могу да му се пожале на своје проблеме, а како каже, прима их чак и у оваквим временима.

– Мој телефон је и сада отворен за њих, сви га знају и зову ме без обзира на то да ли је радни дан и које је доба. Кад сте им доступни у невољи, људи то знају да цене. Они хоће контакт, хоће да причају, а не да пролазе кроз неколико појаса обезбеђења да дођу до вас... Кад уђем у пекару, бар двоје или троје људи сретнем и увек је то прича која је више од „добро јутро”. Важне ствари они питају у пролазу јер о важним стварима нема много да се прича, конкретна ствар се каже у две реченице – објашњава први човек Сопота. Грађани су, додаје, право богатство те општине. Указују и на крупне ствари и на ситнице јер знамо да, ако се ситнице отклањају у ходу, то је одлично. Ако се гомилају, могу да направе проблеме, smatra Милосављевић и додаје да ће у фокусу његовог јубиларног мандата бити промоција Сопота као туристичког места, али и јачање металског дела привреде који је у овој општини „скроман, али озбиљан”.

Да би послове провео у дело, у огромној мери се ослања на групу својих млађих сарадника који, признаје, „носе општину”, док је он „гарант озбиљности”.

– Својевремено сам био једини са ових простора који је завршио факултет и остао ту. Свестан свог почетка, желео сам и да сви моји сарадници буду са подручја ове општине. Они не журе на аутобус кад је три сата, ако треба остају дуже и увек су у контакту са људима. Ако их поставите како треба, они су најбољи амбасадори онога што радите – наводи председник општине.
А шта он ради кад не председникује и не обрађује њиве?

– Ранијих година годишњи одмор ми је био да одем две недеље на море, а минуле године награда за 10. мандат била ми је 13 дана боравка у ВМЦ „Карабурма” због вируса корона. За мене је суштина породица. Имам двоје деце, син је ожењен. И он и снаја и ћерка су правници и запослени су у Сопоту – искрен је Милосављевић.