Ко је „обешчастио” Нобела

Постало је незамисливо дискутовати о Нобеловој награди за мир, а не оспоравати њене лауреате, али је, с ким другим неко с Доналдом Трампом, полемика добила нову димензију. Човек који га је кандидовао за ову награду (чија се некада немерљива вредност лагано утапа у новчани део од милион евра), сада захтева да његов фаворит и потенцијални миротворац буде дисквалификован. Норвешки посланик Кристијан Тибринг-Једе каже да је предлог био оправдан због напретка у нормализацији односа на Блиском истоку захваљујући Трампу. Али поразило га је то што је понашање његовог кандидата након изборног пораза било „такорећи ментално нестабилно”.

Можда је ово покајање позитиван помак. Боље да се говори да неко није достојан овог признања пре, него, како је то случај, након што га понесе. Саботирање Трампа у овом избору од стране оног ко га је предложио не искључује нужно да се и о овогодишњем лауреату, који ће бити познат у октобру (предлагање кандидата траје до 6. фебруара), неће зборити с негодовањем. То је у неку руку постало традиција. Негодује се и због тога што је Барак Обама добио награду за мир. Ко би рекао да ће се то збити након онакве популарности коју је уживао у очима света опчињеног маркантношћу првог афроамеричког шефа Беле куће, који је Нобела добио свега девет месеци по ступању на власт. Касније је војно интервенисао у Либији и Сирији, а његова администрација трошила је на нуклеарно оружје више од оне у хладном рату под Роналдом Реганом.

Мајкл Помпео не одустаје од тога да Трамп треба да добије Нобела јер је промовисао арапско-израелски мир, па је твитнуо ову мисао у јеку седнице на којој се разматра опозив његовог шефа. Тако су Американци у овај догађај увели самопромоцију.

Милијардера одбору нуди и Швеђанин Магнус Јакобсон – јер је постигао споразум између Србије и Косова, али, што би Трамп рекао: „Могао бих да добијем Нобелову награду за мир по више основа, али то се не неће десити јер је све то намештено”. У том случају, ваља поменути и да су неки од кандидата руски председник Владимир Путин, његов архинепријатељ Алексеј Наваљни, Светска здравствена организација и, наравно, млађана Грета Тунберг (трећи пут).

Не звучи само номинација Трампа као антитеза здравом разуму. Није мало оних који би то рекли и за својевремену кандидатуру НАТО-а, Европске уније, Уједињених нација и тадашњег генералног секретара Кофија Анана.

Аунг Сан Су Ћи и Трамп бацили су у сенку Путина, кога је предложио руски писац Сергеј Комков, и опозиционара Наваљног, кога је на списак ставио бивши пољски председник Лех Валенса. Вођи отпора комунистичком режиму и нобеловцу (1983) допада се храброст Наваљног да обелодани корупцију, брани политички плурализам и пружи отпор руском режиму.

Ових дана, у јеку новог пуча у Мјанмару, поново се оспорава то што је „Дама из Рангуна” 1991. примила ову награду. „Свету” Аунг Сан Су Ћи, јунакињу доба у којем је заслужила признање, критикују због пасивног понашања у вези с прогоном Рохинџа. То је навело готово пола милиона људи да потпишу петицију којом траже да јој се одузме Нобел.

Спорно је и признање које су поделили Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин. Није само Арафат, који је сматран терористом, био проблем. Говорило се да је Перес „обешчастио” Нобела јер је бранио напад на школу у Гази, у којем је погинуло четрдесетак људи. Прашина се дигла и кад је награђен Хенри Кисинџер, који је био уплетен у операцију „Кондор” и бомбардовање Камбоџе.

Да ли су Нобела „обешчастили” лауреати или су га изневерили они који су их бирали?

Комитет не мора сваке године да додели признање ако нема заслужних. Такође, лауреати не предлажу сами себе, а нико не може бити на нивоу нереалних очекивања. Тешко да је одбор за доделу Нобела рачунао с тим да ће Обама окренути наглавачке међународну политику.

Уосталом, ако је лауреат Марти Ахтисари, познат по беспоговорној одбрани интереса САД (а нама поготову по Ахтисаријевом плану), ни Трамп не би био изненађење. Ваља поменути и заговорнике тезе да Трамп понајмање компромитује овај догађај, који постоји 120 година. У покушајима да се докучи у каквој су вези с миром у свету ови, али и бројни други кандидати и лауреати, чују се мишљења да Трамп макар није започео рат, за разлику од других америчких председника у готово 40 година. Опоненти кажу да би он био први који је награђен због нечега што није урадио, а не због неког дела (иако је номинован због залагања за мир на Блиском истоку и споразума Србије и Косова). Њихов аргумент руше они који с правом тврде да, ако је неко номинован због нечега што није урадио – онда је то Обама (предложен је свега 11 дана по ступању на власт), а награду је добио пре него што је нешто учинио.

Ипак, и Трампово нечињење је деловање. Било би лепше да ни Обама није нешто урадио, рецимо покренуо војну интервенцију у Сирији. Гледајући списак нобеловаца за мир, чини се да је боље подстицати претенденте на ову награду да ништа не чине. Прошлогодишњег лауреата, Светски програм за храну Уједињених нација у борби против глади, нико није оспоравао.