Отказ СМС-ом

Ниш – У време када је у нашој земљи свако радно место право мало богатство, и када се све јединице локалне самоуправе и држава боре да се, док траје пандемија вируса корона сачува посао за све, у Нишу је последњих дана јануара и првих у фебруару ове године доста неочекиваних догађаја. Најкраће речено, на веома чудан и до сада непознат начин више стотина Нишлија и житеља околних општина, остало је без посла.

Између петка 29. јануара, последњег радног дана у претходном месецу, и понедељка 1. фебруара, првог радног дана у новом месецу, тако је гласила прва вест, 180 радника „Шин-вон” добило је поруку на телефону да им престаје радни однос и да ова јужнокорејска компанија према њима више нема никакве обавезе. И да могу да дођу да преузму своју документацију, али без уласка у фабрику. Могу само до улазне капије и шалтера на портирници. Већ сутрадан огласило се и седамдесетак радника „Јуре”, који су тих дана, на потпуно исти начин, СМС-ом, добили отказе и обавештења о престанку радног односа.

Док су доскорашњи радници, који су имали радни однос на одређено време али без датума до ког су ангажовани (већина је радила од средине августа), са представницима синдиката тражили објашњење и негодовали, руководства ових фабрика се нису оглашавала. А када су се представници радника позвали на одредбе Закона о раду, који никако не предвиђају отпуштање радника порукама, у „Јури” и „Шин-вону” речено је да је један број стално запослених самоиницијативно отишао из фабрике, али и да је већини радника истекао уговор о раду (без обзира што њихов радни ангажман није био орочен), па чак и да су решења о престанку рада преузели лично.

Како је почело да се шири незадовољство, средином прошле седмице инспектори рада обавили су ванредну контролу у „Шин-вону”, али догодило се исто што и свих претходних година. Контролом поштовања закона у овим фабрикама, у којим је било много афера попут непризнавања прописа и радних закона Србија, забране протеста и штрајкова, забране синдикалног организовања, неадекватних и недовољних мера заштите на раду, али и епидемијских мера против короне, написано је да је да је све урађено по закону.

У Нишу се опет постављају стара питања: да ли инспекцијски органи треба да контролишу примену закона и да штите раднике од послодаваца који не поштују законске прописе, или им је задатак (инспекторима) да оду до фабрика и да за само неколико сати, уз констатацију (и извештај) да пропуста није било, заврше своје контроле.

Наравно, и овог пута није изостало питање које годинама лебди у ваздуху: да ли су инспектори рада у контролу поштовања и примене закона о раду поново ишли оним истим аутомобилима које су од ових и сличних компанија добили као донацију и поклон.

Ипак, ова инспекцијска контрола донела је и нешто што се није (прецизно) знало – из „Шин-вона” су у јануару отпуштена 233 радника. Када се томе дода оних седамдесетак који су остали без радних места у „Јури”, ето бројке од 300 становника Ниша и околине, који више (по закону) немају посао.