Опозиција мора брзо да се договори

Потпуно је свеједно да ли ћу се у улози преговарача наћи ја или неко други, али је изузетно важно да се одлука о томе ко ће преговарати у име целе опозиције донесе што пре.

Буквално у наредних неколико дана, указује Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду и бивши лидер Демократске странке, кога Народна странка види, уз проф. Слободана Самарџића, као могућег представника опозиције у дијалогу с властима о изборним условима.

У интервјуу за „Политику” Пајтић каже да се не бави политиком и да није разговарао с било ким о овом предлогу странке Вука Јеремића. Видео је да у медијима помињу његово име и, будући да му није свеједно у којој и у каквој држави живи, изразио је спремност да помогне опозицији колико може.

„Али ћу им помоћи уколико то буде консенсуалан предлог свих странака које су бојкотовале изборе. Уколико нема консензуса и у преговорима учествује 10 и више актера с опозиционе стране, то неће бити ефикасан процес и неће се направити озбиљан напредак”, истиче Пајтић.

Постоји ли шанса да се договоре о два-три заједничка представника и платформи за преговоре?

Без обзира на политичке разлике, о платформи морају постићи договор уколико желе да постигну резултат. Ако буду излазили с различитим захтевима, једноставно неће енергију и притисак усмерити у једну тачку и неће успети да исходују ништа. Друго, не знам да ли је реално да се договоре о имену преговарача, али, понављам, спреман сам да прихватим ту незахвалну улогу која захтева огромну енергију, која је непријатна, а да притом то чиним про боно јер немам намеру да се кандидујем за било коју функцију. Спреман сам и и да будем изложен медијском линчу таблоида, који је већ почео ових дана. Али нисам спреман да то чиним уколико они консенсуално не прихвате предлог да преговарам у име опозиције. Дакле, уколико Ђиласу, Лутовцу, Обрадовићу и осталима који су бојкотовали изборе не одговара такав предлог, мислим да нема много смисла да ја као члан ДС-a будем преговарач у име Народне странке. Мислим да то не би било коректно ни према НС, која је показала ширину и спремност да предложи чак два преговарача која уопште нису чланови те странке.

Дачић предлаже 1. март за почетак дијалога. Да ли вам се чини да опозиција може до тада да постигне договор?

Када је у питању предлог да ја будем један од преговарача, очекујем да се сви актери који су бојкотовали изборе огласе што пре. Јер, ако до 1. марта чак ни о томе не буду имали сагласност, онда заиста тешко да можемо очекивати да ће преговори бити ефикасни и успешни. Није поента само у томе да се постигне сагласност око неке платформе, потребно је да се она спроведе. Ако преговори буду трајали неколико месеци, па дође летња пауза, па се избори распишу крајем године или на самом почетку следеће, то ће бити прекратко време да се било шта промени.

Шта, по вама, треба да буде исход дијалога?

Не бих да антиципирам заједничку платформу опозиције, али, по мени, то мора подразумевати отварање јавних сервиса, и Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине, за све политичке опције, то подразумева националну фреквенцију за Н1 или Нову, дакле за једну од независних телевизија, затим спречавање и криминализовање куповине гласова, као и претњи јавном и приватном сектору да се гласа за владајућу странку. То су били основни проблеми с којима смо се суочавали претходних година и ту може да се отвори простор за елементарну фер утакмицу.