Рупел прећуткује одговоре Србији

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 30. јуна – Пре него што је Словенија кормило ЕУ препустила Француској, поставили смо словеначким званичницима, медијаторима приближавања региона Унији током протеклих шест месеци, десет питања о будућности европске интерграције Србије, посебно што Париз, за разлику од Љубљане, западни Балкан није уврстио међу четири приоритета свог председавања ЕУ. Недвосмислени одговори у вези са пословима које је Словенија започела, на истеку њеног мандата на челу ЕУ, били би важан путоказ за Србију. „У складу са потписаним Споразумом о стабилизацији и придруживању, Србија мора да сарађује са суседним државама. Значи ли то да Србија мора да сарађује и са Косовом као суседном државом?” На то питање актуелни председник Већа ЕУ за опште послове и спољне односе Димитриј Рупел, шеф словеначке дипломатије, нема одговор. Нема одговор ни на питање „Политике” какав ће бити статус ССП и привременог споразума 1. јула, пошто Словенија председавање Унији преда Француској. Према изворима у дипломатским круговима у Љубљани, ССП и привремени споразум остаће суспендовани све док не буде испуњен „хашки услов” – хапшење Караџића и Младића, што је Рупел 25. јуна потврдио у Берлину, поздравивши најаву проевропске владе у Србији као „индиректни велики успех ЕУ”.

Рупел, кога љубљанске „Финанце” оптужују да се комбиновањем састава српске владе „меша у унутрашње ствари Србије”, са места председника Већа ЕУ себе сматра ненадлежним да одговори на питања о тумачењу текста ССП: „Како конкретно Словенија, после свог признавања Косова, схвата члан 135 ССП-а који је потписан са Србијом те реченички склоп ,садашњи статус Косова’, из реченог члана? Да ли речи ,садашњи статус Косова’ представљају статус: а) независног Косова, б) Косова као независне државе, или ц) Косова као дела Србије, тренутно под међународном управом?”

Грегор Шуц, задужен за односе са јавношћу у словеначком МСП, у министрово име одговара да се „по питању тумачења ССП са Србијом морате обратити (европској) Комисији, јер је само она надлежна за његову интерпретацију”. Европска комисија, међутим, није надлежна да признаје Косово нити да тумачи како Словенија после 5. марта (датум признања Косова) „разуме став у члану 135. ССП са Србијом да је ,Косово тренутно под међународном управом’ – да ли то важи и после 15. јуна, после ступања на снагу (косовског) устава”, односно да ли је за Словенију Косово суверена и независна држава? Иако је Шуц од 18. јуна даље три пута најављивао министрове одговоре на питања нашег листа, Рупел се одлучио да већину оћути, мада је словеначко председништво ЕУ од 1. јануара свакодневно лансирало на десетине мишљења, изјава, осуда или оцена о свим могућим питањима у свету, од укидања смртне казне у Узбекистану и глобалном загревању, преко председничких избора у Кенији, напада у Јемену и пуштања 119 затвореника у Азербејџану, до споразума о примирју у Шри Ланки и осуде егзекуције Селаха Тасеха и малолетних делинквената у Ирану…

Занимљиво је да је управо министар Рупел 18. фебруара (Приштина је дан раније прогласила независност) лансирао изјаву да је „ЕУ прихватила јединствен став у погледу Косова”, подвукавши да је „ЕУ узела на знање настало стање… и да ће државе чланице на основу националне праксе и међународног права одредити своје односе са Косовом”. Другим речима, за Словенију, државу која је међу првима признала независно Косово, синтагма „садашњи статус Косова” односно члан 135. ССП са Србијом значи да Косово има статус независне државе. За Словенију, на челу ЕУ, Косово више није део Србије. Али словеначки званичник не жели да то отворено саопшти и српској јавности.

Иако је министар Рупел током шефовања ЕУ много пажње посветио проналажењу начина за слање ЕУ мисије (Еулекс) на Косово, што је нагласио још 18. фебруара у име словеначког председништва ЕУ, он данас нема одговор на питање да ли после ступања на снагу (косовског) устава „Косово сваког трена на својој територији може да се захвали међународним снагама и да их замоли да се повуку и пусте Косово да суверено одлучује о својој судбини?”. Да је Еулекс врућ кромпир словеначког председништва ЕУ, потврђује и то што Рупел избегава да за јавност у Србији одговори да ли је „заиста циљ мисије Еулекс подршка независности Косова како су изјавили британски премијер Браун и француски председник Саркози”, нити зна да дефинише „када ће мисија Еулекс на Косову почети да делује у пуном саставу и шта је правна основа за њен рад с обзиром да се у Резолуцији 1244 СБ УН Еулекс уопште не помиње”.

У Рупеловом кабинету сазнајемо да министар у вези са процесом ратификације Лисабонског уговора (после ирског „не”), остаје при ставу од 16. јуна да „исход референдума не мења политику ЕУ према проширењу” Уније. А да ли ирско одбацивање „Лисабона” значи заустављање или прекид процеса проширења ЕУ, пошто уговор из Нице не предвиђа даље ширење и шта то конкретно значи за сатницу приближавања Србије ЕУ – је ли тај процес сада заустављен, само одложен или веома успорен?

„Темељ приближавања региона (западног Балкана) Европској унији остају регионална сарадња, добросуседски односи и тражење свестрано прихватљивих решења за отворена питања међу суседним државама”, каже словеначко председништво ЕУ. У изјави, усвојеној на Брду код Крања 29. марта, Србији је препоручено, уколико жели да убрза своје приближавање ЕУ (и добијање „статуса кандидата”), да „њено садашње и будуће политичко вођство мора да потврди своју оданост европској будућности” и да „мора да испуни своју обавезу да ће избегавати хушкачку реторику и активности које би могле да угрозе безбедност у региону”. Испод пасуса о Србији следи посебан пасус о Косову (које је третирано равноправно са осталим државама из региона), у коме је словеначко председништво ЕУ дефинисало да „треба обрадити и укључивање Косова у регионалну сарадњу”.

У кабинету председавајућег ЕУ, словеначког премијера Јанеза Јанше, добијамо конкретнији одговор на питање може ли Србија уз друге државе које желе да постану чланице ЕУ, у складу са садашњим уговором (из Нице), да уђе у ЕУ. Саркозијева изјава да „Балкана, без ратификације (Лисабонског уговора), неће бити у Европи, укључујући и Хрватску”, односи се, према Јанши – и на Србију. „Што се тиче проширења, у овом тренутку нема ниједне државе кандидата која преговара и која би могла да очекује да ће окончати тај процес и ући у ЕУ у року од једне године или године и по”, тврди словеначки премијер.

Јанша уз јасно изражен став да ни државе које су најближе Унији (Хрватска), не могу да рачунају на чланство до краја деценије (док је рок много дужи за земље попут Србије, која нема ни статус кандидата), одбацује могућност да би Ирска због свог „не” била кажњена искључењем из одлучивања у ЕУ, јер је „постигнут висок степен сагласности да Европа настави истом брзином и да нећемо градити два конвоја”. Прваци ЕУ, док „пипају у мраку” тражећи решење за премошћење уставне повеље Уније, Балкану, изузев неодређених обећања – не нуде ништа.