Rupel prećutkuje odgovore Srbiji

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 30. juna – Pre nego što je Slovenija kormilo EU prepustila Francuskoj, postavili smo slovenačkim zvaničnicima, medijatorima približavanja regiona Uniji tokom proteklih šest meseci, deset pitanja o budućnosti evropske intergracije Srbije, posebno što Pariz, za razliku od Ljubljane, zapadni Balkan nije uvrstio među četiri prioriteta svog predsedavanja EU. Nedvosmisleni odgovori u vezi sa poslovima koje je Slovenija započela, na isteku njenog mandata na čelu EU, bili bi važan putokaz za Srbiju. „U skladu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija mora da sarađuje sa susednim državama. Znači li to da Srbija mora da sarađuje i sa Kosovom kao susednom državom?” Na to pitanje aktuelni predsednik Veća EU za opšte poslove i spoljne odnose Dimitrij Rupel, šef slovenačke diplomatije, nema odgovor. Nema odgovor ni na pitanje „Politike” kakav će biti status SSP i privremenog sporazuma 1. jula, pošto Slovenija predsedavanje Uniji preda Francuskoj. Prema izvorima u diplomatskim krugovima u Ljubljani, SSP i privremeni sporazum ostaće suspendovani sve dok ne bude ispunjen „haški uslov” – hapšenje Karadžića i Mladića, što je Rupel 25. juna potvrdio u Berlinu, pozdravivši najavu proevropske vlade u Srbiji kao „indirektni veliki uspeh EU”.

Rupel, koga ljubljanske „Finance” optužuju da se kombinovanjem sastava srpske vlade „meša u unutrašnje stvari Srbije”, sa mesta predsednika Veća EU sebe smatra nenadležnim da odgovori na pitanja o tumačenju teksta SSP: „Kako konkretno Slovenija, posle svog priznavanja Kosova, shvata član 135 SSP-a koji je potpisan sa Srbijom te rečenički sklop ,sadašnji status Kosova’, iz rečenog člana? Da li reči ,sadašnji status Kosova’ predstavljaju status: a) nezavisnog Kosova, b) Kosova kao nezavisne države, ili c) Kosova kao dela Srbije, trenutno pod međunarodnom upravom?”

Gregor Šuc, zadužen za odnose sa javnošću u slovenačkom MSP, u ministrovo ime odgovara da se „po pitanju tumačenja SSP sa Srbijom morate obratiti (evropskoj) Komisiji, jer je samo ona nadležna za njegovu interpretaciju”. Evropska komisija, međutim, nije nadležna da priznaje Kosovo niti da tumači kako Slovenija posle 5. marta (datum priznanja Kosova) „razume stav u članu 135. SSP sa Srbijom da je ,Kosovo trenutno pod međunarodnom upravom’ – da li to važi i posle 15. juna, posle stupanja na snagu (kosovskog) ustava”, odnosno da li je za Sloveniju Kosovo suverena i nezavisna država? Iako je Šuc od 18. juna dalje tri puta najavljivao ministrove odgovore na pitanja našeg lista, Rupel se odlučio da većinu oćuti, mada je slovenačko predsedništvo EU od 1. januara svakodnevno lansiralo na desetine mišljenja, izjava, osuda ili ocena o svim mogućim pitanjima u svetu, od ukidanja smrtne kazne u Uzbekistanu i globalnom zagrevanju, preko predsedničkih izbora u Keniji, napada u Jemenu i puštanja 119 zatvorenika u Azerbejdžanu, do sporazuma o primirju u Šri Lanki i osude egzekucije Selaha Taseha i maloletnih delinkvenata u Iranu…

Zanimljivo je da je upravo ministar Rupel 18. februara (Priština je dan ranije proglasila nezavisnost) lansirao izjavu da je „EU prihvatila jedinstven stav u pogledu Kosova”, podvukavši da je „EU uzela na znanje nastalo stanje… i da će države članice na osnovu nacionalne prakse i međunarodnog prava odrediti svoje odnose sa Kosovom”. Drugim rečima, za Sloveniju, državu koja je među prvima priznala nezavisno Kosovo, sintagma „sadašnji status Kosova” odnosno član 135. SSP sa Srbijom znači da Kosovo ima status nezavisne države. Za Sloveniju, na čelu EU, Kosovo više nije deo Srbije. Ali slovenački zvaničnik ne želi da to otvoreno saopšti i srpskoj javnosti.

Iako je ministar Rupel tokom šefovanja EU mnogo pažnje posvetio pronalaženju načina za slanje EU misije (Euleks) na Kosovo, što je naglasio još 18. februara u ime slovenačkog predsedništva EU, on danas nema odgovor na pitanje da li posle stupanja na snagu (kosovskog) ustava „Kosovo svakog trena na svojoj teritoriji može da se zahvali međunarodnim snagama i da ih zamoli da se povuku i puste Kosovo da suvereno odlučuje o svojoj sudbini?”. Da je Euleks vruć krompir slovenačkog predsedništva EU, potvrđuje i to što Rupel izbegava da za javnost u Srbiji odgovori da li je „zaista cilj misije Euleks podrška nezavisnosti Kosova kako su izjavili britanski premijer Braun i francuski predsednik Sarkozi”, niti zna da definiše „kada će misija Euleks na Kosovu početi da deluje u punom sastavu i šta je pravna osnova za njen rad s obzirom da se u Rezoluciji 1244 SB UN Euleks uopšte ne pominje”.

U Rupelovom kabinetu saznajemo da ministar u vezi sa procesom ratifikacije Lisabonskog ugovora (posle irskog „ne”), ostaje pri stavu od 16. juna da „ishod referenduma ne menja politiku EU prema proširenju” Unije. A da li irsko odbacivanje „Lisabona” znači zaustavljanje ili prekid procesa proširenja EU, pošto ugovor iz Nice ne predviđa dalje širenje i šta to konkretno znači za satnicu približavanja Srbije EU – je li taj proces sada zaustavljen, samo odložen ili veoma usporen?

„Temelj približavanja regiona (zapadnog Balkana) Evropskoj uniji ostaju regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i traženje svestrano prihvatljivih rešenja za otvorena pitanja među susednim državama”, kaže slovenačko predsedništvo EU. U izjavi, usvojenoj na Brdu kod Kranja 29. marta, Srbiji je preporučeno, ukoliko želi da ubrza svoje približavanje EU (i dobijanje „statusa kandidata”), da „njeno sadašnje i buduće političko vođstvo mora da potvrdi svoju odanost evropskoj budućnosti” i da „mora da ispuni svoju obavezu da će izbegavati huškačku retoriku i aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednost u regionu”. Ispod pasusa o Srbiji sledi poseban pasus o Kosovu (koje je tretirano ravnopravno sa ostalim državama iz regiona), u kome je slovenačko predsedništvo EU definisalo da „treba obraditi i uključivanje Kosova u regionalnu saradnju”.

U kabinetu predsedavajućeg EU, slovenačkog premijera Janeza Janše, dobijamo konkretniji odgovor na pitanje može li Srbija uz druge države koje žele da postanu članice EU, u skladu sa sadašnjim ugovorom (iz Nice), da uđe u EU. Sarkozijeva izjava da „Balkana, bez ratifikacije (Lisabonskog ugovora), neće biti u Evropi, uključujući i Hrvatsku”, odnosi se, prema Janši – i na Srbiju. „Što se tiče proširenja, u ovom trenutku nema nijedne države kandidata koja pregovara i koja bi mogla da očekuje da će okončati taj proces i ući u EU u roku od jedne godine ili godine i po”, tvrdi slovenački premijer.

Janša uz jasno izražen stav da ni države koje su najbliže Uniji (Hrvatska), ne mogu da računaju na članstvo do kraja decenije (dok je rok mnogo duži za zemlje poput Srbije, koja nema ni status kandidata), odbacuje mogućnost da bi Irska zbog svog „ne” bila kažnjena isključenjem iz odlučivanja u EU, jer je „postignut visok stepen saglasnosti da Evropa nastavi istom brzinom i da nećemo graditi dva konvoja”. Prvaci EU, dok „pipaju u mraku” tražeći rešenje za premošćenje ustavne povelje Unije, Balkanu, izuzev neodređenih obećanja – ne nude ništa.