„Туча” светских сила око грчких лука

Од нашег дописника
Атина – Грчка и Кина намеравају да наставе да шире сарадњу у свим областима, а кинеска инвестиција у луку Пиреј остаје најбољи пример обострано корисног посла, подвукли су премијер Киријакос Мицотакис и кинески председник Си Ђинпинг на телеконференцији током првог самита Кине и 17 земаља Централне и Источне Европе.

Лука Пиреј, у којој je државна кинеска компанија „Коско шипинг” базирала своје контејнерске терминале и где поседује већински део акционарског капитала на период од 35+5 година, за Пекинг представља врата за бржи копнени и поморски саобраћај са Европом и везу Азије и Старог континента. Пекинг никад није крио да преко „Новог пута свиле” жели да прошири свој утицај на Балкану и даље, у Европи. Зато, како је нагласио председник Си, његова земља жели да са Грчком ради и на другим аспектима ширења сарадње.

Кинеске инвестиције у атинску луку износе око седам милијарди евра, у конструкцију и оспособљавање аеродрома на Криту уложено је још милијарду евра, последњих година за 70 одсто је порастао број кинеских туриста... Премијер Мицотакис добре намере Кине у овом тренутку види и као шансу да врати кинеске туристе, који ће, рекао је председнику Сију, уколико имају потврду о вакцинацији моћи да долазе без икаквих допунских ограничења.

Географски положај и мора која је окружују чине Грчку значајним геополитичким фактором, а десет лука које су у власништву државе примамљив су колач за остали део света. Компаније из САД, Русије, Кине, Израела, Италије, Немачке већ претендују или бар планирају да се домогну луке Солун, Кавале и Волоса недалеко од северне престонице, Александруполиса на североистоку Егеја, Лаврија недалеко од Атине, лука на Криту, Игуменице на Јонском мору, Патре на Пелопонезу... У приватизацију својих лука Грчка је ушла 2009, а затим, у годинама кризе и меморандума који су је обавезивали да што пре спроведе приватизацију, почело је и распродавање лука и грчевито трагање за инвеститорима који ће уз то обновити разрушену или непостојећу инфраструктуру. Тако су немачке фирме преузеле све домаће аеродроме, Кинези желе да граде луку за крузере у Пиреју... Да би се заштитила, грчка држава је увела два средства контроле у свим приватизованим лукама и онима које су на путу да то постану. Уступа их на одређено време и тражи велико инвестиционо улагање како би се повећала економска корист и осигурала озбиљност инвеститора. У већини уговора држава има мањинско учешће и споразум са другим акционарима који ограничавају могућност да инвеститор самостално одлучује о важним пословним трансакцијама.

У Солуну већину акцијског капитала – 67 одсто – сада контролише контроверзни руски бизнисмен Иван Савидов, коме је, како пише конзервативни атински лист „Катимерини”, недавно свој удео продао немачки инвеститор капитала ДИЕП. Међутим, већ одавно су на њу „око бацили” и Американци, који нису задовољни оваквим развојем ситуације. Наиме, две америчке компаније, као и лука Солун са новим руско-грчким сувласником Савидисом, претендују и на позиције на северу Егеја – на луку Александруполис и пристаниште „Филип Други” у Кавали. Преко америчких приватних компанија, али и новцем државне Финансијске корпорације САД за међународни развој, САД претендују да по сваку цену закупе луке Александруполис, Кавалу и Волос. Александруполис је америчкој страни, која већ има своју војну базу у Суди на Криту, врло занимљив и има геополитички значај кад је реч о борби са Русијом за енергетску превласт у том региону. Американци желе да ту буде њихова војна авио-база и да инвестирају у изградњу плутајућих терминала за течни природни гас.