Кафићи преплавили обалу Палића

Суботица – Палић као једна од најатрактивнијих туристичких дестинација у нашој земљи, омиљено излетиште већине Суботичана, али и посетилаца из целе Србије и суседне Мађарске, почео је да се суочава са проблемом који мучи већину атрактивних дестинација. Како направити и одржати ред пред надирућим таласом угоститељско-туристичких објеката који се подижу на сваком кораку, дилема је са којом се суочава ЈП „Палић-Лудош” као предузеће које је задужено да се стара о језеру.

Када год се говори о Палићу, увек се у први план истиче мир, зеленило, изузетна атмосфера коју су створили природа и градитељско наслеђе, што је и привукло велики број туриста, али да би се њима удовољило сада су на обали Палића почели да ничу кафићи, ресторани, терасе и разни објекти без реда и плана. Први су на то скренули пажњу дописом локалним медијима чланови еколошке невладине организације ЦЕКОР и Стеванка Калмар Крнајски Јовић.

Они указују да је посечен знатан део Палићке шуме, а да су на самој обали почели да ничу објекти од којих се не може прићи води, а који при том немају ни решен одвод отпадних вода које се изливају директно у језеро. Осим тога, стање воде је све ближе оном из 1971. године када је због загађења испуштена вода из језера, стоји у њиховом алармантном апелу за очување Палића. Ово удружење грађана пита се чије је језеро и ко има право да на самој обали подиже кафиће, да због постављања столова бетонира пешчану обалу, и позива надлежне да зауставе даљу непримерену градњу како би Палић остао оаза мира и како би се очувао његов екосистем.

Наташа Ђерег, председница ЦЕКОР-а, каже за „Политику” да су ово саопштење послали на више адреса надлежних у граду, али да им се за сада јавила једино палићка месна заједница која је била сагласна са свим оценама у апелу.

– Они су нас позвали на сарадњу и кажу да нису довољно обавештени о ономе што се предузима у туристичком делу Палића – каже Ђерегова.

Зоран Ћопић, начелник Службе за грађевинарство која је задужена за издавање грађевинских дозвола, каже нам да нису издали ни једну дозволу за подизање објеката на самој обали, ни за трајне ни за привремене објекте. Открива још да уређење обале није потпуно прецизирано кроз акте те старалац над језером располаже и његовом обалом.

– Ми смо се нашли у ситуацији да морамо да нађемо компромис између потреба великог броја грађана који долазе на пешчану обалу Палића и чињенице да ово подручје није обухваћено урбанистичким плановима – појашњава за наш лист директор ЈП „Палић-Лудош” Драгутин Миљковић.

Директор Миљковић наводи да је пешчана плажа посебно популарна јер је ту вода због конфигурације терена и нешто чистија него, рецимо, код Мушког и Женског штранда, а дуга плажа отвара могућност и за активан одмор. Тако су овде уређени терени за одбојку на песку, кошарку, за пењање, балоте, а припрема се и организовање одбојке и кошарке у води. Сав тај свет који долази овде да се одмара треба некако и угостити.

– Овде на обали су заиста „самоникли” кафићи који немају никакве дозволе, али нема могућности ни да им се издају дозволе јер се тек сада у договору са Заводом за урбанизам израђују услови за овај део језера. Иначе, у Мастер плану овде је предвиђена изградња ексклузивних садржаја, али док се то не оствари ови кафићи, а то су већином монтажни објекти, остаће због великог броја туриста – каже Миљковић.