Свети Валентин под маском

Ако је судити према невеселим метеоролошким прогнозама, Свети Валентин мораће данас прилично да се намучи како би његове аморове стрелице стигле на циљ и проболе капуте, јакне и бунде којима се штитимо од жестоког фебруарског минуса. Иако легенда о овом свецу каже да ћемо се заљубити у прву особу о коју нам се поглед саплете 14. фебруара, биће нам потребна додатна количина маште и имагинације да бисмо претпоставили како нека особа изгледа испод маске, коју већ годину дана не скидамо са лица због пандемије вируса корона.

Због тога се пророчанска запитаност Фредерика Бегбедеа, једног од најзначајнијих писаца француске новије књижевности, који се на врхунцу пандемије запитао „А како ћемо се сада удварати?”, чини актуелнијом него икад. Искрено забринут за будућност пољубаца и загрљаја, неваљали дечко француске књижевности, који је светску славу добио захваљујући романима „Љубав траје три године” и „99 центи”, својим онтолошким питањем погодио је право у срце пандемије, која је почела са ембаргом на загрљаје, пољупце и физичке додире. Корона криза, коју су у стопу пратила упозорења лекара да се хришћанско начело „љуби ближњег свог” сада тумачи као „уби ближњег свог”, јер приликом сваког блиског додира ризикујемо да пренесемо смртоносни вирус, у људе је усадила страх од додира и загрљаја.

Уочи Дана заљубљених угледни британски магазин „Гардијан” у чланку под називом „Како је година без загрљаја утицала на наше ментално здравље” подсећа да је потреба за додиром за људско биће у рангу биолошких потреба за храном, сексом и сном.

„Додир има огроман утицај на наше психолошко и физичко благостање, због чега се са својим блиским пријатељима и породицом додирујемо више него што мислимо. Одрасли људи имају основни скуп који у просеку чини пет пријатеља, које можемо позвати да буду наше раме за плакање. Потпуно исту ствар видимо код примата – чак и у много већим друштвима примата, групе од пет „најбољих пријатеља” све активности раде заједно. И код примата и код људи ове интензивне коалиције делују као заштитни фактор, јер оне држе свет изнад ваших леђа. Зато не изненађује што је од 40.000 људи из 112 земаља, који су учествовали у прошлогодишњем истраживању британске медијске мреже Би-Би-Си, највећи број њих додир поистоветио са утехом, топлином и љубављу”, каже професор Робин Дунбар, еволутивни психолог са Универзитета у Оксфорду, и изражава забринутост због утицаја пандемије на ментално здравље самаца у Великој Британији, чији је број готово удвостручен у протекле две деценије.

Иако нико не може са сигурношћу да каже да ли смо се у протеклој години мање заљубљивали, јер смо већину времена провели у социјалном карантину, извесно је да су грађани Србије мање излазили пред матичара. Званични подаци Републичког завода за статистику сведоче да у протеклој години склопљено готово 10.000 мање бракова него 2019. године. Дан заљубљених дочекујемо са статистиком да скоро два милиона наших суграђана нису у браку, односно да сваки трећи мушкарац и свака четврта жена не носе бурму. Статистика сведочи да се сваки четврти брак у Србији завршава разводом, а најновији подаци говоре да се највише разводе парови у првим годинама брака и они који су прославили сребрну свадбу. Свака четврта жена рађа дете ван брака, а у порасту је број ванбрачних заједница.

Уочи празника заљубљених психолози истичу да људи нису престали да се заљубљују, јер ми као људска бића имамо цео репертоар потреба који могу да задовоље само други – почев од потребе за љубављу, припадање, па све до потребе за поштовањем. Међутим, у последње две-три деценије десиле су се највеће и најтурбулентније промене у породици коју су вековима чинили мама, тата и дете. Наиме, широм света расте број „веза без везе”, самохраних родитеља, деце која су дошла на свет уз помоћ сурогат мајки или захваљујући анонимном донатору из банке сперме, хомосексуалних породица са усвојеном децом, парова који живе одвојено, као и оних који су одлучили да немају децу. У западним земљама расте број партнера који живе на две адресе, односно свако у свом домаћинству, као и дружбеничко-пријатељских бракова.

Иако још нико није успео да завири у магичну лабораторију љубави и открије формуле заљубљивања, истраживања демантују популарне митове да се супротности привлаче. То правило, кажу психолози, можда важи у хемији и физици – људи се углавном заљубљују у особе сличних година, ставова, социјалног порекла, образовног профила и националности

Митови о Дану заљубљених

Свети Валентин је многима асоцијација на празник љубави, али нас историчари подсећају да митови о заштитнику заљубљених потичу из давне прошлости прожете мржњом и насиљем од које би данашњи љубавници задрхтали. Према једној од легенди, свети Валентин је венчавао регруте без сагласности римског цара Клаудија Другог, који га је због тога ставио на муке и одрубио му главу 14. фебруара 269. године – истог дана када су стари Римљани славили празник брака и љубави, који је установљен у стара времена у част богиње Јуноне, заштитнице супруге и институције брака. Онда је хришћанство постало државна религија и свештеници су настојали да паству отргну од паганских обичаја. Али када је папа Гелације прогласио 14. фебруар даном Светог Валентина, паганске свечаности у част љубави између мушкарца и жене су настављене.