Ни две мајке, ни два држављанства

Усвојене измене Закона о држављанству Србије којим је омогућено Србима који живе изван матичне државе да добију српско држављанство, без одрицања од страног држављанства подигле су "велику прашину" у Црној Гори. Из редова тзв. просрпских странака стиже снажна подршка овом законском решењу, а из власти и кругова који су јој блиски енергично противљење двојном држављанству. Функционер владајуће Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић поручио је да ће Црна Гора новим уставом и након њега законом о држављанству дефинисати као апсолутно неприхватљива двојна држављанства.

– Без обзира на то што је усвојила Влада Србије, црногорска власт неће одузимати држављанство, али ако неко затражи држављанство друге државе онда ће претходно бити исписан из црногорског држављанства и сам сносити последице такве одлуке – рекао је Вуковић.

Није искључено да се иза недавних изјава да српски закон о држављанству није на линији државних интереса Црне Горе и објашњења да Црна Гора као мала држава мора да чува "ексклузивитет свог држављанства", крије и страх власти да би, упркос отцепљењу Црне Горе, и у наредним годинама могла да опстане подела народа на просрпску и индепендистичку струју, односно да се просрпски оријентисан бирачки корпус неће смањивати.

Научни сарадник Института за европске студије др Миша Ђурковић, који је уједно и саветник лидера опозиционе Српске листе Андрије Мандића, сматра да је суштина става црногорске власти који је усмерен против двојног држављанства "изразито антисрпска политика тог режима".

У Црној Гори у овом тренутку, иначе, живе десетине хиљада грађана који поред црногорског држављанства поседују, готово већ деценију, и држављанство Хрватске, Босне и Херцеговине, али и Албаније, па чак и Сједињених Америчких Држава.

Зато Ђурковић, каже да тамошњу власт треба питати хоће ли тим људима одузети то, нпр. хрватско држављанство или неће.

– Када то буду решили, када им буду одузели то држављанство, или, с друге стране, када признају да постоји право за све држављане Црне Горе да узму и друго држављанство, онда ће имати и морално и политичко право да причају и о Србији и о српском народу – истиче он.

– Примећујемо да нису имали сличне нападе хистерије док је Хрватска омогућавала иста права својим држављанима и када су држављани других држава својим гласовима пресудно утицали на разне црногорске "демократске" изборе, а посебно одлучивали о статусу државе у којој не живе – наглашава портпарол Демократске српске странке Матија Николић.
Професор управног права на подгоричком Правном факултету Милан Марковић, сматра, пак, да се не може имати двојно држављанство као што се не могу имати ни две мајке.

– Ако Срби из Црне Горе стекну држављанство Србије, онда тамо остварују своја права, а не овде. Како ће ти људи остваривати изборно право овде и тамо. То је правни нонсенс – тврди Марковић.

Бивши председник Уставног суда Црне Горе Благота Митрић тврди да се ова питања, по међународном праву, могу решавати искључиво билатералним уговором.

Он истиче да нема ниједне државе на свету која даје држављанство страном држављанину, а да он нема пребивалиште на њеној територији.

На тврдње из Црне Горе да иза српског закона стоје "политички разлози" и на тумачења да ће Срби из Црне Горе који узму српско држављанство моћи да гласају у двема државама, дакле и на српским изборима, др Ђурковић каже да прихваћено законско решење нема везе са изборним правом.

– Када је овде било разговора и лобирања са политичким партијама у Србији договор је био да се у потпуности не иде на хрватски модел, који подразумева и изборно право.

– У Србији се то право везује за резидентност и регулише га изборно законодавство, које се, колико ја знам, неће мењати, тако да се држављанство неће односити на гласање – каже он.

Посланици Српске народне странке и Српске листе у Црној Гори јуче су, иначе, најавили да ће први затражити српско држављанство, док је Народна странка позвала све посланике да прихвате предлог измене Закона о држављанству Црне Горе, којим се предвиђа брисање оних чланова који забрањују стицање држављанства других држава.

-----------------------------------------------------------

Јочић: Закон није мењан због министара

Држављанство је "врућа тема" и у Србији. Драгана Јочића, министра унутрашњих послова, прекјуче у парламенту узнемирила су новинарска питања на ту тему.

На прво питање које он држављанство има, министар Јочић одговорио је: "српско". На следеће питање да ли ће се одрећи црногорског држављанства, рекао је да о томе не жели да прича и да је то његова лична ствар. А, на питање да ли је закон, између осталог, мењан и због министара који имају црногорско држављанство, министар је најпре истакао да "то уопште није тачно" и узвратио контрапитањем, интересујући се ко је ову новинарку наговорио да постави такво питање. "Боље да радите за свој народ, него за друге који вас плаћају", препоручио је Јочић.

Б. Чпајак
Н. Ђурић

-----------------------------------------------------------

Држављанство - без одрицања

Усвојеним изменама Закона о држављанству омогућено је свим Србима који живе ван Србије да добију држављанство матичне државе без одрицања од страног држављанства.

Услов за добијање таквог српског држављанства јесте да подносилац захтева буде пунолетан и да је пословно способан, као и да потпише изјаву да Србију сматра својом државом.

Држављанином Србије сматраће се убудуће и црногорски држављанин који је 3. јуна 2006. године имао пријављено пребивалиште на територији Србије, ако поднесе захтев и писмену изјаву да се сматра држављанином Србије. Они грађани Црне Горе који нису имали пријављено пребивалиште у Србији у тренутку осамостаљивања Црне Горе моћи ће, како предвиђају усвојене законске измене, да добију српско држављанство под олакшаним условима који важе за све грађане бивших чланица СФРЈ.

Занимљиво је и да припадници других народа и етничких заједница такође могу у року од две године од дана ступања на снагу овог закона да поднесу захтев за добијање српског држављанства, чиме се право странаца на стицање српског држављанства временски ограничава.