Војни рок и бацање пара

Поново се захуктава дискусија о увођењу војног рока, а саговорници које сте ви у Теми недеље (7. 2. 2021) консултовали изнели су главне аргументе за и против. Мислим да је проф. Маџар најближи истини: то би било бацање пара, утолико пре што је наш једини могући непријатељ НАТО, а њега сигурно не можемо победити. Аргумент да би се оживљавањем касарни оживела уснула привреда појединих паланки ми се чини бесмислен: ако се већ даје новац, онда је боље уложити га у инфраструктуру или олакшице инвеститорима који би уложили у те економски замрле средине него у касарне од којих би евентуалну корист имало неколико локалних угоститеља. Или, ако се даје за војску, онда је боље дати да професионални војници имају веће плате, бољу опрему, наоружање, да лакше дођу до стана итд.

Један важан аспект је у вашим прилозима само дотакнут: могућност да и жене служе војску. СПС предлаже да то буде на добровољној бази, али ако се уводи обавезни војни рок, ако се боримо за једнакост полова, ако већ имамо жене као професионалне војнике и женске квоте за разна тела и установе, онда би једино што би било у складу са једнакошћу свих грађана, било и обавезно служење војног рока за жене. Друго решење, које би било тешко ускладити са напред наведеним вредностима, било би да војску као некад служе само мушкарци, али би онда требало отпустити све жене официре и подофицире – што опет не би било фер према њима, кад им је већ омогућено да изаберу војни позив. И због мањег трошка, и да би се избегле овакве морално-правне дилеме, боље би било задржати садашње решење са професионалном војском – у коју држава, ако има средстава, може и више да уложи.

А што се неког сазревања и осамостаљивања у војсци тиче, мислим да је то бесмислица: војници морају да раде шта им се нареди. Нигде човек нема тако мало могућности да сам решава своје проблеме као у војсци. Једино корисно што сам ја научио за годину дана војног рока било је да увек са собом носим тоалет-папир - а тога бих се убрзо и сам досетио и без служења војске. Ако се брине о обуци резервиста, то се може обавити током месец-два обуке у радно време са обвезницима који би иначе живели код својих кућа. Било би то много јефтиније, изазивало би мањи отпор а циљ би се постигао, јер све важно што просечан војник треба да савлада од обуке може се научити за месец-два: гланцање чизама до бесвести, чишћење касарнског круга или намештање кревета под конац не спадају у вештине важне за одбрану земље.

Зоран Јањетовић,
Београд