Рад­нич­ки универзитет у ру­ка­ма пр­о­гра­ме­ра

Но­ви Сад – Би­ли су још сту­ден­ти елек­тро­тех­ни­ке и ци­ме­ри сту­дент­ског до­ма у Но­вом Са­ду ка­да је у згра­ди Рад­нич­ког уни­вер­зи­те­та из­био по­жар. Да­нас, два­де­сет и јед­ну го­ди­ну ка­сни­је, Вла­дан Осто­јић и Са­ша По­по­вић, по­ста­ли су но­ви вла­сни­ци ове гра­ђе­ви­не – или ба­рем оно­га што је од ње оста­ло по­сле по­жа­ра и об­но­ве ко­ја ни­кад до кра­ја ни­је би­ла за­вр­ше­на. 

Су­вла­сни­ци су но­во­сад­ске ком­па­ни­је „Ве­га ИТ” ко­ја се ба­ви ра­чу­нар­ским пр­о­гра­ми­ра­њем, али и не­крет­ни­на­ма, уну­тар свог по­слов­ног си­сте­ма. 

Од гра­да Но­вог Са­да ку­пи­ли су за око 5,26 ми­ли­о­на евра бив­ши обје­кат Рад­нич­ког, у Ули­ци Вој­во­ђан­ских бри­га­да. Пр­о­дат је по по­чет­ној це­ни на јав­ном над­ме­та­њу кра­јем де­цем­бра пр­о­шле го­ди­не, а ју­че је скло­пљен и уго­вор о то­ме са гра­дом.

„За­јед­но смо сту­ди­ра­ли елек­тро­тех­ни­ку у Но­вом Са­ду и од­у­век смо ма­шта­ли да осну­је­мо соп­стве­ну ком­па­ни­ју. Увек смо ми­сли­ли да су нам по­треб­ни не­ки стра­ни ин­ве­сти­то­ри, ко­ји би би­ли на­ши парт­не­ри, али смо на кра­ју од­лу­чи­ли да осну­је­мо ком­па­ни­ју са­ми”, ка­же пот­пи­сник уго­во­ра Вла­дан Осто­јић, ди­рек­тор „Ве­га ИТ”.

На­кон за­вр­ше­ног фа­кул­те­та и пр­вих ис­ку­ста­ва у ра­ду, ком­па­ни­ју су фор­ми­ра­ли 2008. го­ди­не, по­сле по­врат­ка Осто­ји­ћа из Хо­лан­ди­је, где је жи­вео не­ко­ли­ко го­ди­на. Код њих је са­да за­по­сле­но, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, 270 љу­ди, а по­след­њих шест ме­се­ци – око се­дам­де­сет.

Пр­о­шле го­ди­не до­би­ли су на­гра­ду При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је – Нај­бо­ље из Ср­би­је, у обла­сти услу­га, а „Ди­лојт” их је пре­по­знао као јед­ну од пет­сто нај­бр­же ра­сту­ћих ком­па­ни­ја у Евро­пи, при том су би­ли је­ди­ни из Ср­би­је. 

Осто­јић на­во­ди да је би­ла еко­ном­ска кри­за ка­да су 2008. осни­ва­ли ком­па­ни­ју, а да се исто де­ша­ва и са­да по­сле 13 го­ди­на ка­да су од­лу­чи­ли да уђу у сво­ју до­сад нај­ве­ћу ин­ве­сти­ци­ју. 

„На­кон 20 го­ди­на смо ми ти ко­ји ће­мо вра­ти­ти сјај том објек­ту. Има­мо ве­ли­ку од­го­вор­ност за­то што је згра­да Рад­нич­ког уни­вер­зи­те­та би­ла је­дан од сим­бо­ла Но­вог Са­да. Же­ли­мо да спо­ји­мо наш по­сао са вр­хун­ским усло­ви­ма за рад. Омо­гу­ћи­ће­мо свет­ске усло­ве за рад на­шим ко­ле­га­ма. А и град ће би­ти по­но­сан на ту згра­ду”, на­гла­ша­ва он. 

За ње­но пр­о­јек­то­ва­ње по­зва­ли су че­ти­ри архи­тек­тон­ска би­роа и оче­ку­ју пр­ва идеј­на ре­ше­ња за око ме­сец и по. Још не­ма­ју, ка­ко је на­вео, пре­ци­зан пре­мер ра­до­ва, до­дат­них ула­га­ња по­треб­них за об­но­ву ви­ше­спрат­ни­це ко­ја је у фор­ми бе­тон­ског ске­ле­та, али оче­ку­ју да ће уло­жи­ти још то­ли­ко ко­ли­ко су за њу пла­ти­ли при ку­по­ви­ни.

Град ће пар­тер­но уре­ди­ти око­ли­ну, а до­би­је­ним нов­цем фи­нан­си­ра­ће, ка­ко је то ре­као но­во­сад­ски гра­до­на­чел­ник и пот­пи­сник уго­во­ра о пр­о­да­ји згра­де Ми­лош Ву­че­вић, но­ва об­да­ни­шта, уста­но­ве у обла­сти кул­ту­ре, спор­та... 

Згра­да има 13 спра­то­ва, при­зе­мље и по­друм. На­ла­зи се на пар­це­ли од 850 ква­дра­та и има ко­ри­сну по­вр­ши­ну од 6.463,80 ме­та­ра ква­драт­них.