Кацига једића

Једић (Syn. A. neapolitanum Ten; A. ranunculifolium Reichenb. Фам: Ranunculaceae) описао је др Петар Д. Марин у књизи „Самоникле биљке”, па га, уколико сте га и раније виђали а нисте знали име овој цветној врсти, можете лако препознати ако се овог лета нађете у природи, на неком планинском вису.

Морфолошке одлике: Вишегодишња зељаста биљка, висине до једног метра. Корен кос, длакав, ваљкаст. Стабљика кратко коврџава, длакава. Листови скоро до основе усечени, са од пет до осам клинасто-ромбичних режњева. Листови на наличју густо прекривени кратким длачицама. Цветови груписани у густу, најчешће негранату, гроздасту цваст. Осовина цвасти и цветне дршке углавном густо коврџаве, длакаве. Чашични листићи су моносиметрични и круницолики – отвореножуте боје, опадајући. Доњи чашични листићи длакави или голи. Кацига ваљкаста и длакава, висине до два сантиметра, ширине од четири до осам милиметара, са предње стране засвођена. На врху је врећасто проширена, постепено сужена у кљун са надоле савијеним врхом. Крунични листићи су преображени у нектарије. Горњи листић чашице је у облику кациге, дужине до два сантиметра.

Време цветања: јун–јул.

Станиште: Расте на различитим геолошким подлогама. Обично се може наћи по ободима шума, пукотинама стена и иначе на стеновитим падинама, у планинском појасу.

Распрострањење: Планине јужне Европе. Типичан варијетет ове врсте присутан је и на многим нашим планинама (Стол, Ртањ, Сврљишке планине, Сува планина, Шар-планина и друге) док се var. Pantocseckianum среће на Проклетијама.

Декоративност и могућност гајења: Можемо слободно да кажемо да су све врсте једића веома декоративне. Код нас самоникло расте шест врста овог рода. Неке су са жутим, а неке са љубичастим, плавољубичастим, или белим цветовима. Имају веома интересантне и листове и цветове. Посебно су атрактивне у фази цветања, нарочито кад су биљке у групама. У баштама се иначе често гаје неки хибридни облици. Све самоникле врсте могу успешно да се гаје као украсне, посебно због лепих цветова.

Напомена: За многе врсте овог рода постоје бројни научни подаци о хемијском саставу. Све истраживане врсте садрже терпенске алкалоиде што значи да је реч о отровним биљкама. Алкалоиди једића изазивају парализу завршетака периферних нерава. Раније се једић користио у лечењу неуралгија, посебно фацијалних. Данас се ретко користи за те сврхе. Примењује се у хомеопатским препаратима и за тровање дивљих животиња.

Књигу проф. др Петра Д. Марина „Самоникле биљке” објавила је издавачка кућа ННК Интернационал из Београда и може се наручити на телефоне: 2688-975, 2687-051 и 3613-681.