Да ли је у Украјини одзвонило руском језику

У Украјини је у суботу током фудбалске утакмице Виталиј Шумски, главни тренер екипе Лавова, добио жути картон пошто је захтевао да помоћни судија говори украјински. Инцидент се догодио током утакмице између Лавова и Колоса, а Шумски је после окршаја с јединим од судија добио жути картон од главног судије Виктора Копијевског.

После меча, тренер Шумски је на телевизијском каналу Фудбал објаснио да је током дијалога с помоћним судијом Николајем Кривоносом затражио од судије да разговара с њим на украјинском. Према речима тренера Шумског, судија није послушао његов захтев, већ је главном судији јавио да тренеру покаже жути картон.

Већ у недељу Украјински фудбалски савез је покренуо истрагу како је питање језика нарушило ток утакмице. Одбор за етику и фер-плеј украјинског савеза намерава да испита сведоке, као и да провери друге доказе како би разјаснио све околности случаја.

У Украјини су од 16. јануара ступиле на снагу одредбе закона о језику које су увеле нова ограничења и новчане казне за употребу руског језика и језика националних мањина у услужном сектору. У случају поновљеног кршења језичког законодавства, власници предузећа ће бити новчано кажњени, и то у распону од 5.100 до 6.800 гривни (180 до 242 долара). Пре ове одлуке руски језик је „протеран” из школа (дозвољен је само у прва четири разреда), медија, издавачке делатности, а сада је непожељан и у банкама, поштама и продавницама.

Али руски језик је у Украјини прошао превише да би сада тако лако нестао. То показује и бизарни случај са фудбалске утакмице. И сам руски председник Владимир Путин, преко случаја „Северног тока 2”, указао је на покушај присиљавања Русије да плати за геополитички пројекат Запада у Украјини и у том контексту је подсетио да су власти у Кијеву затвориле три телевизијска канала на руском језику и десетину у балтичким земљама.

У Украјини је почетком фебруара ступила на снагу одлука Савета за националну безбедност и одбрану о увођењу санкција на период од пет година против телевизија 112 Украјина, Њузван и ЗИК, као и против посланика Врховне раде из странке Опозициона платформа – за живот Тараса Козака, који је власник ових канала.

Прошле године је председник Украјине Володимир Зеленски потписао декрет о продужењу забране руских интернет портала и страница друштвених медија на још три године, а првобитна одлука је донета 2017. године. Забрани подлежу и интернет компаније „Јандекс”, „Мејл.ру” и „Касперски”.

Крајем прошле године омбудсман за заштиту украјинског језика Тарас Кремин дао је прецизно објашњење да у супермаркетима, интернет-продавницама, кафићима, банкама, апотекама и на бензинским пумпама постаје обавезна комуникација на украјинском. Само на захтев клијента, услуга ће моћи да се обави на другом језику. Штампане публикације објављене на другим језицима мораће да садрже и превод на украјински језик. И украјинским лекарима је наређено да с пацијентима комуницирају искључиво на „државном језику” Прошлог лета је принудна украјинизација извршена по канцеларијама, на конференцијама и свим јавним скуповима, у оружаним снагама, а руске школе су морале да пређу на украјински језик 1. септембра 2020, док мађарске, румунске и бугарске имају рок од три године. Медијске статистике наводе да се сада 75 одсто програма на националној телевизији емитује на украјинском језику, а до 2024. године обавеза ће бити – да то буде 90 одсто.

Рат у Украјини је, између осталог, започео после пуча, кад су пре седам година украјински посланици укинули закон о језицима, који је давао гаранције становништву које говори руски.