САД и ЕУ ће признати независност Космета

Сједињене Државе и већина чланица Европске уније признаће Космет, уколико ова "балканска провинција" једнострано прогласи независност од Србије почетком децембра, кад се окончају преговори, преноси "Њујорк тајмс" позивајући се на изјаве званичника САД и ЕУ. "План је спреман", изјавио је угледном америчком дневнику неименовани европски дипломата, додавши да ће Космет једнострано прогласити независност уколико између Београда и Приштине не буде постигнута сагласност о будућности ове покрајине.
Амерички државни секретар Кондолиза Рајс изјавила је у понедељак у интервјуу Ројтерсу да је "независно Косово једино решење које би пре могло да донесе стабилност Балкану, него да га дестабилизује" и да би Европа требало да се придружи администрацији у Вашингтону у подршци давања државности јужној српској покрајини.

Она је оценила да разговори које су организовали ЕУ, Русија и САД имају неке изгледе за постизање "мирољубивог исхода", чак и да се представници Албанаца из покрајине и званичног Београда не договоре о коначном статусу, али да ће Косово ипак бити независно. "Ми смо томе привржени", изјавила је Кондолиза Рајс.

По њеном мишљењу, ниједан од преговарача неће бити озбиљан у процесу, јер представници Србије очекују да ће Русија употребити вето у Савету безбедности УН, а косметски Албанци су уверени да могу да рачунају на признање из Вашингтона у случају једностраног проглашења независности. "Ми смо казали Косоварима да не мислимо да је једнострано проглашење независности веома добра идеја", рекла је Рајсова, али Ројтерс подсећа да су њени сарадници већ најавили да ће званични Вашингтон признати такву одлуку привремених косметских институција.

"Независност Косова је неизбежна на дужи рок", сматра и Никола Саркози, председник Француске. Он је у прошлонедељном интервјуу истакао да би ЕУ морала да очува јединство по питању Космета, али да би требало узети у обзир и став Русије, која се опире независности јужне српске покрајине. Као стална чланица Савета безбедности УН, Русија би могла да стави вето на сваку резолуцију о независности Косова. Руски председник Владимир Путин у више наврата је указао да ће прихватити само оно решење које буде донето под окриљем Уједињених нација. Њујоршке новине цитирају и мишљење Ивана Вејводе, директора београдске канцеларије немачког Маршаловог фонда, који је казао да би једино такво решење осигурало демократски легитимитет у региону.

"Њујорк тајмс" подсећа, уочи "завршних покушаја да се постигне сагласност о независности Косова" ове недеље у Уједињеним нацијама, да је будући статус Космета постао камен раздора између Русије и Запада, а такође и унутар ЕУ, која "губи стрпљење чекајући консензус у Савету безбедности УН ". Грчка (забринута за стабилност Македоније, чији етнички Албанци такође могу да затраже независност) и Кипар (у страху да се за косовским примером не поведе и турска заједница на овом острву) нарочито се противе ставу Вашингтона. Други светски медији наводе да још неке европске земље, које имају сопствене националне мањине или су забринуте због сепаратиста у региону, нису вољне да признају независност Космета без резолуције УН, а у ту групу, поред Грчке и Кипра, углавном убрајају и Словачку, Румунију и Шпанију.

И европске и америчке дипломате, међутим, наглашавају да решење будућег статуса Косова не може довека остати "у лимбу", и кажу да ће зато на састанку у њујоршком седишту УН у петак лидери из Србије и са Космета бити "притиснути" да се најзад усагласе, пише "Њујорк тајмс".

Лист подсећа да је двомилионска српска покрајина, након 1990. године, кад је "НАТО бомбардовао циљеве у Србији да би зауставио убијање етничких Албанаца на Косову" под међународним протекторатом УН. Прошле године је бивши фински председник Марти Ахтисари добио од УН мандат да предложи план којим би, пише лист, "Србима на Косову била гарантована шира политичка и културна аутономија кад ова покрајина једном добије независност од Србије". План су косметски лидери подржали с одушевљењем, наставља "Њујорк тајмс", али су га председник и премијер Србије, Борис Тадић и Војислав Коштуница, отворено одбацили, рекавши да никад неће прихватити независност покрајине. На инсистирање Русије дата је шанса још једном дипломатском покушају, под условом да се преговори о статусу заврше у року од 120 дана. Формирана је посредничка "тројка" са представником ЕУ Волфгангом Ишингером на челу, док САД представља Френк Визнер, а Русију Александар Боцан Харченко. Они ће се сутра по подне, само дан уочи директних разговора Београда и Приштине о будућем статусу српске покрајине, састати са министрима иностраних послова шест земаља Контакт групе - САД Кондолизом Рајс, Русије Сергејом Лавровом, Велике Британије Дејвидом Милибандом, Француске Бернаром Кушнером, Немачке Франком Валтером Штајнмајером и Италије Масимом Д′Алемом. У разговорима учествују и високи представник ЕУ за спољну политику Хавијер Солана, европски комесар за проширење Оли Рен и генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер.

Како је јуче објавио "Франкфуртер рундшау", "дипломате из најважнијих земаља ЕУ убрзано раде на прављењу такозваног плана Б чији је основни циљ да се обезбеди "независност Косова без благослова Савета безбедности". Према "плану Б", Савет безбедности ће свакако расправљати о овој теми, али неће обавезно донети и резолуцију, већ декларацију која ће оправдати веома широко тумачење старе резолуције, наводи немачки лист. Председник владе Косова Агим Чеку изјавио је у интервјуу за овај дневник да му је Волфганг Ишингер рекао да се косовска независност уопште више не доводи у питање. Чеку је изразио уверење да ће постепено све земље признати независно Косово.

И док се једна "битка за Косово" води на дипломатском и политичком плану, друга се одвија на косметским улицама. У центру Приштине су у понедељак експлодирале две бомбе, али - како преноси "Њујорк тајмс" - полиција и УН сматрају да оне немају политичку позадину већ да је реч о обрачуну криминалаца.