Амерички човек Бан Ки Мун

Откако је у јануару дошао на чело светске организације, Бан Ки Муну је полазило за руком да у неким стварима утиче на САД, али је такође знао да узврати услугу, због чега су му бројни критичари доделили етикету "највише проамеричког генералног секретара у историји УН", пише "Вашингтон пост".
И један високи званичник Бушове администрације признао је да се Банови "инстинкти често поклапају са њиховим мишљењем."
Шеф УН је за ових девет месеци успео да убеди Буша да присуствује важном састанку о климатским променама и да повећа издвајања за мировне снаге, али се, с друге стране, Бан успротивио апелима за брзо повлачење америчких трупа из Ирака.

Овакав "обострано користан" однос Бан Ки Муна и Вашингтона изазива нелагодност многих чланица УН које се противе рату у Ираку и које нервира амерички утицај, пише амерички лист.

Бан признаје да његови односи са Вашингтоном можда одају утисак да је "сувише близак Америци", али је нагласио да "и као дипломата и као човек себе сматра веома доследним, разумним и уравнотеженим".

Ипак, много је покушаја, како унутар саме организације тако и са стране, да се његов ауторитет оспори.

"Група 77", која окупља више од 130 земаља у развоју, тврди да је Бан сувише снисходљив према америчкој политици и супротставила се његовим покушајима да реорганизује одељења задужена за разоружање и сиромаштво.

Један од Банових главних изасланика за Блиски исток, Перуанац Алваро де Сото, поднео је у мају оставку са образложењем да је однос његовог шефа према израелско-палестинском мировном процесу такав да прави политичко покриће за САД, одбија Палестинце и доводи у питање непристрасност УН. "Непристрасност је претворена у покорност", написао је Де Сото у интерној оцени која је процурила у јавност.

Комитет УН успротивио се Бановој одлуци да прошири улогу светске организације у Ираку, страхујући да би њихови званичници били на мети терориста, а сама институција саучесник у кризи за коју су одговорне САД.

"Он се укрцава на брод који, по општем мишљењу, тоне", оценио је Мајкл Дојл, који је радио у УН за време Бановог претходника Кофија Анана.

Такође постоји бојазан да су генерални секретар и његов кабинет одговорни за политичку подељеност ове институције, иако би морали да буду уједињујући фактор.

Банове "америчке везе" сежу још од Корејског рата, када је његова породица морала да бежи од севернокорејских војника. Амерички редови су дошли као спаситељи, представници далеке земље која је спречила пораз Јужне Кореје и помогла јој да обнови привреду, подсећа "Вашингтон пост". Као тинејџер је посетио САД и упознао се са председником Кенедијем, да би деценијама касније убедио своју владу да пошаље хиљаде јужнокорејских војника у Ирак.

По оцени Мајкла Грина, који је радио у Белој кући током 2004. и 2005. као стручњак за Азију, Бан Ки Мун мисли "да свет почива на америчком неолибералном поретку" и да није попустио ни када су многи у његовој земљи хтели да се дистанцирају од САД и приближе Северној Кореји и Кини.

Бан за себе каже да верује у резултате, а не реторику, да није човек великих фраза које маме аплаузе, већ онај који ће директним разговорима иза затворених врата покушати да нађе излаз из кризе.

Међутим, ова његова "тиха дипломатија" изазива бес организација за заштиту људских права, које сматрају да некритиковањем САД и кршитеља људских права као што су Судан и Бурма, Бан умањују моралну снагу УН.

Они који га бране истичу као успех то што је допринео напретку у Дарфуру и што је убедио Буша да учествује на скупу о климатским променама.

"Бан је довољно паметан да не излуђује Американце попујући о стварима у којима не може много да постигне. Он их напада тамо где он жели, али им не држи лекције на начин којем многи бивши генерални секретари нису могли да одоле", рекао је за "Пост" један од његових највиших саветника.