Санке као кочије

Вожња санкама низ залеђене улице или брда омиљена је дечја зимска забава. Са првим снежним пахуљама малишани са неопходним реквизитима – дрвеним, металним, или најмодернијим, пластичним санкама – журе на санкање. Ова направа била је омиљена и генерацијама најмлађих вековима уназад. Додуше, пре четири или пет векова коришћене су искључиво дрвене санке.

Претпоставља се да су прве санке у крајевима који су већи део године или непрекидно оковани снегом и ледом настале пре више хиљада година. Веома рано човек је открио могућност да спајањем неколико обрађених дасака и подмазивањем доњег дела саоница може да створи не само добру забаву за малишане, већ и идеално превозно средство које се лако покреће по залеђеним површинама. Ипак, прошли су векови док људи нису почели да у санке упрежу животиње, како би уз њихову помоћ могли да прелазе стотине километара пута по завејаном беспућу.

У скандинавским земљама, посебно у Норвешкој, санке су као превозно средство почеле да се користе пре више векова. Према неким историјским подацима, крајем 18. века у овој земљи су конструисане посебне санке, знатно веће од оних намењених забави најмлађих у које су били упрегнути пси. У то време прављена су два типа саоница – отворене и оне које су имале заштитнике са стране (кариоле). Ове санке су на дну биле равне и целе су лежале на леду или снегу. Уз помоћ ремења у ове санке су били упрегнути пси, који су били знатно јевтинији од коња, па су се чешће и користили за вучу санки. Такође, пси су били лакши од коња па су се лакше кретали по снегу и мање тонули у њега.

У 19. веку санке са упрегнутим псима биле су честа појава у Норвешкој и осталим „леденим” земљама, а коришћене су не само за пребацивање људи са једног на друго удаљено место, већ и за превоз неопходних животних намирница до удаљених места која су већи део године, због снега, била одсечена од осталог дела света. У 19. веку прављене су и огромне санке које су изгледом подсећале на данашње мини-варијанте, у које су били упрегнути коњи. Слично кочијама, и ова превозна средства су коришћена за вожњу путника и хране ка удаљеним местима, до којих је због снега могло да се дође једино на овај начин.

Развој технологије утицао је и на модернизацију санки.

Крајем прошлог и почетком овог века појавиле су се и моторне санке, које изгледом подсећају на мотор који уместо на точковима стоји на скијама. Помоћу ове модерне варијанте санки људи данас прелазе и стотине километара, а за разлику од оних које су се некада користиле, моторне санке су знатно покретљивије и могу се возити и по неприступачним теренима.