Пашињан признао да је погрешио

Позвавши своје присталице на јучерашњи марш, за који је рекао да није одбрана његове власти него власти народа, Никол Пашињан није очекивао тако снажан одговор опозиције. Јуче су противници његове власти упали у зграду владе у центру Јеревана, провели у холу неколико минута и изашли. Саопштили су да је акција завршена и да им је циљ био да покажу да могу да уђу у било које министарство. Председник владе је поруку схватио.

Политичка криза у Јерменији траје већ месецима, али је од четвртка ескалирала у озбиљне протесте опозиције, која захтева оставку премијера. Од четвртка и избијања афере „искандер”, иако се месецима држала по страни, актер ових сукоба је на известан начин постала и војска. Захтев за смену начелника Генералштаба Оника Гаспарјана, постао је политичко, а не техничко питање између председника Армена Саркисјана и премијера.

Колику улогу има званична Москва показало се јуче, кад је кабинет јерменског премијера саoпштио да је током недавног телефонског разговора Пашињана с руским председником Владимиром Путином јерменски премијер „схватио” да је био погрешно информисан о употреби руских ракетних система. Повод за интензивирање захтева за Пашињанову оставку била је његова изјава да руске ракете „искандер”, које су у Нагорно-Карабаху наводно користиле јерменске оружане снаге, „нису експлодирале или су експлодирале само у 10 одсто случајева”. Његову изјаву је исмејао заменик начелника Генералштаба Тиран Хачатријан, кога је, на захтев премијера, одмах сменио председник.

Расправе о ефикасности руских „искандера” водиле су се неколико дана. Укључио се и азербејџански председник Илхам Алијев, који се такође наругао Пашињану тврдећи да ниједна ракета из овог система није пала на територију коју контролишу азербејџанске снаге. Додао је да би било чудно да је „искандер” ефикасан у Сирији, а не ради у Јерменији и да је онда суштина у онима који њиме рукују. Јерменска војска је такође тврдила да су током другог јерменско-азербејџанског рата за Нагорно-Карабах ови системи остали у њиховим складиштима и да нису коришћени. У руском Министарству одбране су били изненађени и зачуђени.

Али проблем, наравно, није настао због тога што су Руси били увређени Пашињановом сумњом у њихово оружје, него због тога што је дошао тренутак да разреше рачуне с премијером који је државу дуже од две године водио све даље ка западу. А Јерменија је важна држава на Кавказу, у којој Русија има војне базе и чланица је Договора о колективној безбедности (ОДКБ).

Јерменска војска, која је месецима ћутке подносила осуде за губитак рата и предају територија, укључила се у унутарполитички сукоб, а то не би урадила без руске подршке. Та иста војска је од доласка Пашињана на власт била изложена чисткама које је нова влада спроводила, како у цивилној администрацији, тако и међу старешинама које су биле доказане патриоте из претходног рата за Карабах. Сматра се да су смене искусних официра један од главних разлога зашто је Јерменија изгубила рат против Азербејџана. Покушај да Пашињан за тај пораз окриви руску страну – која је наводно Јерменима испоручила неисправно оружје (и тиме на посредан начин довела до краха) – протумачен је у Москви као веома дрзак маневар, не само да кривицу збаци са себе, него и да Јереван убрза ка геополитичкој преоријентацији.

Москва никада није заборавила Пашињанов однос према бившим председницима Роберту Кочарјану (који је ухапшен) и Сержу Саргсјану. Пашињан је по доласку на власт повукао са дужности генералног секретара ОДКБ-а, бившег начелника Генералштаба Јурија Хачатурова, који је такође оптужен за учешће у рушењу уставног поретка након председничких избора 2008. Током јучерашњег и данашњег дана обележава се 13. година од почетка протеста који су се завршили убиством 10 особа. Такође, Пашињан се као опозиционар који је имао подршку Запада противио присуству Јерменије у Евроазијској унији. Током револуције 2018. године Јерменија је из председничке републике прешла у парламентарну и реалне полуге моћи су се нашле у рукама премијера који је изабран у парламенту.

Све до јуче Пашињан није имао намеру да се политички преда или преговара. У недељу навече вратио је председнику поновљени захтев за смену начелника Генералштаба и заказао окупљање демонстраната који га подржавају. Неочекивани упад опозиционих активиста у зграду владе и ситуација у коју су стигли преговори између неколико страна – премијер, председник, опозиција, војска, Руси и западни партнери јерменског председника владе – довела је до Пашињановог потеза попуштања.