Паре ветерана „искоришћене на прави начин”

Крагујевац – Учесници ратова од 1991. до 1999. морали су да плате таксу како би били евидентирани у списак оних којима су, према мишљењу организација које окупљају ратне ветерана и инвалиде рата, закинуте војничке дневнице. Након протеста ратних ветерана из Јабланичког округа, марта ове године организовано је евидентирање и учесника рата са подручја Шумадије.

За неколико недеља у Крагујевцу је пописано око 10.000 припадника ЈНА и Војске Југославије, који су се борили у Хрватској и на Космету у време НАТО бомбардовања. Такса је стајала 100 динара по човеку, што значи да је сакупљено око милион динара, али до данас ником од уписаних држава није исплатила ни „жуту банку”.

– Ми смо обавили велики посао, евидентирали све заинтересоване, али са владом нисмо успели да се договорило коме и колико треба да буде исплаћено. Политичка ситуација и избори су све додатно успорили, а ни ми нисмо били јединствени и упорни као борци из Јабланичког округа. Од 10.000 ратника, колико смо уписали у Крагујевцу, на заказани митинг у Београду дошло је само њих двоје. Не преостаје нам ништа друго него да сачекамо нову владу – каже за „Политику” Радиша Миливојевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије са седиштем у Крагујевцу.

Према његовим речима, сакупљена средства од такса које су уплаћивали учесници ратова из Шумадијског округа, укупно око милион динара, искоришћена су на прави начин. Миливојевић, међутим, напомиње да је евидентирање у организацији неких других удружења било многоструко скупље.

– Новац није проћердан, нити је било ко нешто ставио у свој џеп. Морали смо да исплатимо наше чланове који су обављали упис, а сваког дана на том послу било је ангажовано од 12 до 15 људи. Такође, један број деце погинулих бораца послали смо на море о нашем трошку. Ипак, морам да кажем да је у неким београдским општинама такса била много већа. У Раковици је, на пример, износила 500, а у Земуну чак 1.800 динара. Ми смо предложили да такса не буде виша од 100 динара, али се друга удружења очигледно нису сложила са тим – објашњава Миливојевић.

Више удружења ратних војних инвалида и Покрет ратних ветерана, према Миливојевићевој процени, окупља око 300.000 бораца којима су закинуте војничке дневнице.

– Сарадња између удружења није на завидном нивоу. Свако вуче на своју страну. Због тога нису били успешни ни преговори са владом, а новац су добили само најупорнији.

Миливојевић подсећа да су право на новчану надокнаду на име неисплаћених војничких дневница имали сви борци који су учествовали у рату на простору Хрватске до званичног повлачења ЈНА 17. маја 1992. године, као и они који су 1999. били на Космету. Било је различитих предлога, каже наш саговорник, али напомиње да је до сада само мали број учесника рата имао вајде од евидентирања.