Одмор у планини

Бели камен код Прокупља – Кад се од Прокупља пође путем ка Житном Потоку, после сунчаних коса где су некада били чувени виногради, залази се у пределе густих храстових и букових шума. И многих горских извора, врела и поточића, са бистром и хладном водом што је ту од искона, за освежење путницима и за појила, некада многобројним стадима оваца а данас само зверињу.

Ту где се пут уздиже ка превоју Бели камен, између сликовитих планина Пасјаче и Видојевице, на око 900 метара надморске висине, оживели су ове запуштене доље, ћувике и пропланке – прокупачки кројачи. Доскорашњи познати мајстор модних одела Момчило Кривокућа и његов ученик и братанац Милан сада су домаћини Српске куће, коју су градили, рекоше, пуних пет година. Сами су јој били и архитекте и мајстори, а начинили су је највише од онога што је окружује – буковог и храстовог дрвета. И уредили у старом српском стилу, а опет са свим оним што подразумева савремено становање.

На дванаестом километру од Прокупља, кад се већ зађе дубоко у сеновите крошње букава, изненади сваког пролазника низ лепо уређених објеката. На улазу у двориште је велика дрвена капија а око ње висе клипови кукуруза, венци лука и паприке, лејке и други дарови природе овог поднебља.

Главна зграда сва је у брвнима и сликама наиваца, о око зграде су летње баште са столовима и клупама од грубо тесаних облица, оплемењене живописним ћилимима, чергама и чипкама – све ручне производње. Около су старе сеоске алатке, плугови и ралице, волујска кола и остало што подсећа на давно прохујала времена. Од ових нових ту је базен са лежаљкама и сунцобранима.

Мало даље је и рибњак, на вештачком језерцету, направљеном подизањем бране на оближњем потоку. Око језера су стазе и богазе кроз густе буквике, из којих бије мрак усред поднева. Посебан је кутак за децу са справама направљеним од приручних материјала из природе.

Овде влада божји мир. Само се чује песма птица и жубор воде. Нема ни сигнала мобилне телефоније, а онај фиксни ради преко релеја и броја у Прокупљу. Ако вам је баш до неодложне комуникације са светом, биће вам чак пријатно и корисно да се испнете на један од прелепих брегова. Одатле и поглед досеже далеко: до Мораве на истоку, Јастрепца на северу, Житног Потока и Пусте Реке на југу...

У Српској кући је све као некада: земљани лонци, приручна пекара, црепуље и сачеви... Милан Кривокућа, који је „дежурни домаћин“, каже да су на подизању овог првог сеоског домаћинства у Топлици које нуди и туристичке услуге радили сви чланови породице, као што и сада раде. Ту је и тетка Рада која је главна домаћица.

– Ми нудимо оно што нема у познатим угоститељским објектима, а што је аутентична одлика ових крајева – каже Милан. – Поред свеже рибе из нашег рибњака, овде се добија домаће суво месо, чварци, кајмак, сир, пуњене суве паприке, сарме, па планинско јагње испод сача, стругане погаче, хлеб из црепуље... Уосталом, све што гост пожели, а има у нашем крају. Уз домаћа пића, наравно.

Кривокуће су, кажу, задовољне почетком рада, а Прокупчани све чешће овамо доводе своје госте. Кад би још било оваквих, Топлица би могла да покаже своја природна богатства и лепоте, овамо би туристи чешће свраћали, а вратили би се и они Топличани који су годинама одлазили у велике градове.