Биткоин – изазови виртуелне стварности

Вртоглав  раст  вредности  биткона (као главне криптовалуте) изазвао  је шок код бројних учесника на финансијском тржишту. Биткоин је прва децентрализована дигитална криптовалута (без централне монетарне власти) која је лансирана 2009. од стране једног или више анонимних аутора. У  „производњи’’ биткоина користе се интернет, компјутери са моћним хардвером и софтвером, јавни и приватни кључ за приступ трансакцијама у блокчејну, уз учешће „рудара’’ чији компјутери уз уграђене препреке и сложене математичке операције верификују те трансакције у блокчејну. (Шире о томе у мом тексту обављеном у „Политици” 24. 9. 2019. „Дух дигиталног новца је изишао из боце’’).

Иако је биткоин лансиран пре 11 година нису јасни његови домети ни последице.  Стручна јавност  је подељена око биткоина. Већи број економиста са Нобеловом наградом (Џ. Стиглиц, П. Кругман, Р. Шилер, Р. Талер, Б. Холмстром, Е. Фама) је скептичан у погледу значаја и домета биткоина. Р. Шилер је посебно проучавао феномен финансијских мехура као парадокса (када се тражња за неким видом имовине повећава што је већа цена), па поводом вртоглавог раста вредности биткоина каже: „Управо је то сјајан пример мехура’’.

 Угледни економиста Н. Рубини је најдаље отишао у критици биткоина. Он сматра да биткоин не врши добро ни једну од функција новца – да буде средство размене, средство фактурисања и чувар вредности. По њему, сваки вид имовине, када се продуктивно ангажује, има ток дохотка, за разлику од биткоина чија вредност зависи од учесника у кладионици.  Рубини тврди да олигополисти контролишу 99 одсто трансакција биткоина, те да оригинални програмери задржавају  контролу над стварањем биткоина или да могу мењати или додавати нове протоколе у „производњи’’ биткоина („Фајненшел тајмс”, 10. 2. 2021). Међу значајним критичарима биткоина из реалног сектора су Бил Гејтс („Мајкрософт”), Ворен Бафет (Брекшир Хатавеј) и други.

Вредност биткоина почела је вртоглаво да расте после 2017. када је била 967 долара. После тога је, уз осцилације, 21. 2. 2021. достигао вредност од 58.354 долара. Откуд драматичан раст вредности биткоина? Постоји више узрока. На пример, Рана Фарухар, уредница у „Фајненшел  тајмсу” у наслов свог текста износи дијагнозу „Раст биткоина одражава назадовање Америке’’ (Ф. Т. 14. 2. 2021). Ту су и други основни узроци. Л. Самерс већ пет година успешно брани своју идеју о секуларној економској стагнацији у земљама Запада. Кругман и Стиглиц указују на проблем недовољне агрегатне тражње почев од кризе из 2008, док су заступници „сеплисајд’’ економије (А. Лафер, М. Фелдстејн) указали на ендемски ниску продуктивност, ниске стопе раста и слабљење економског динамизма у тим земљама.

Да би се супротставиле тим дугорочним тенденцијама, западне земље су користиле ниске каматне стопе, квантитативно омекшавање – QЕ, смањивање пореза реалном сектору, куповину државног дуга и сл. На пример, актива ФЕД-а, ЕЦБ и банке Јапана била је испод пет бил. долара у 2008. да би постепено путем QЕ (штампањем новца) дошла до 21,2 бил. долара крајем 2020. То није много помогло, јер и даље су ниске каматне стопе, ниска продуктивност, ниске стопе раста БДП-а и висока задуженост. То је код свих инвеститора повећавало стрепњу од колапса глобалне економије због инфлације и велике задужености. Већ крајем 2016. оживљава интерес са куповину биткоина, будући да је добра заштита од инфлације и да не постоје услови у другим областима за велике приносе на уложени капитал. Тај је интерес нарочито потенциран појавом пандемије вируса корона крајем 2019. који је изазвао велике шокове на страни понуде и тражње и који је принудио све земље да бесомучно штампају новац. То је поново узнемирило инвеститоре. Управо је то време када  су неке фирме почеле да купују биткоине  („Сквер”, „Мајкростратеџи”, „Морган Стенли”) или су најавиле или почеле  (као банке или фирме које се баве услугама плаћања) да прихватају биткоине („Пејпал”, „Виза”, „Њујорк Мелоун”). Међутим, драма на тржишту биткоина (и других криптовалута) наступила је када је фирма „Тесла” (чији је власник Илон Маск као најбогатији инвеститор на свету) 8. 2. 2021. купила биткоине у вредности од 1,5 млрд. долара. За 12 дана биткоин  је скочио са 49.367 на 58.354 долара 21. 2. 2021.

За сада је нејасно шта ће бити са кретањем вредности биткоина и других криптовалута. Пошто постоје сви услови у САД и у ЕУ да се појаве инфлација или други видови несигурности, појединци ће уточиште тражити у биткоину и другим криптовалутама. Из истих разлога ће многе компаније тежити да свој портфолио имовине прошире и на биткоин. На вредност  биткоина утицаће укључивање технолошких мегакомпанија. Али, од неколико њих као што су „Тесла”, „Амазон”, „Фејсбук”, „Мајкрософт”, „Гугл”, „Епл”, само је за сада „Тесла” кренуо у куповину ове виртуелне валуте. Штавише, „Фејсбук” још  од 2018. припрема своју криптовалуту – либру. То исто наговештава и Џ. Безос из „Амазона”. Треба сачекати како ће ФЕД и министарство финансија САД реаговати на планове ове две компаније, будући да би те валуте, заједно са биткоином и другим криптовалутама, поткопале вредност долара. Допринос општој неизвесности око судбине биткоина представља и  то што ће све централне банке   бити принуђене да технолошки унапреде своје дигиталне валуте (тамо где постоје) или да иду на креирање властите виртуелне криптовалуте.

Доктор економских наука