Bitkoin – izazovi virtuelne stvarnosti

Vrtoglav  rast  vrednosti  bitkona (kao glavne kriptovalute) izazvao  je šok kod brojnih učesnika na finansijskom tržištu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna kriptovaluta (bez centralne monetarne vlasti) koja je lansirana 2009. od strane jednog ili više anonimnih autora. U  „proizvodnji’’ bitkoina koriste se internet, kompjuteri sa moćnim hardverom i softverom, javni i privatni ključ za pristup transakcijama u blokčejnu, uz učešće „rudara’’ čiji kompjuteri uz ugrađene prepreke i složene matematičke operacije verifikuju te transakcije u blokčejnu. (Šire o tome u mom tekstu obavljenom u „Politici” 24. 9. 2019. „Duh digitalnog novca je izišao iz boce’’).

Iako je bitkoin lansiran pre 11 godina nisu jasni njegovi dometi ni posledice.  Stručna javnost  je podeljena oko bitkoina. Veći broj ekonomista sa Nobelovom nagradom (Dž. Stiglic, P. Krugman, R. Šiler, R. Taler, B. Holmstrom, E. Fama) je skeptičan u pogledu značaja i dometa bitkoina. R. Šiler je posebno proučavao fenomen finansijskih mehura kao paradoksa (kada se tražnja za nekim vidom imovine povećava što je veća cena), pa povodom vrtoglavog rasta vrednosti bitkoina kaže: „Upravo je to sjajan primer mehura’’.

 Ugledni ekonomista N. Rubini je najdalje otišao u kritici bitkoina. On smatra da bitkoin ne vrši dobro ni jednu od funkcija novca – da bude sredstvo razmene, sredstvo fakturisanja i čuvar vrednosti. Po njemu, svaki vid imovine, kada se produktivno angažuje, ima tok dohotka, za razliku od bitkoina čija vrednost zavisi od učesnika u kladionici.  Rubini tvrdi da oligopolisti kontrolišu 99 odsto transakcija bitkoina, te da originalni programeri zadržavaju  kontrolu nad stvaranjem bitkoina ili da mogu menjati ili dodavati nove protokole u „proizvodnji’’ bitkoina („Fajnenšel tajms”, 10. 2. 2021). Među značajnim kritičarima bitkoina iz realnog sektora su Bil Gejts („Majkrosoft”), Voren Bafet (Brekšir Hatavej) i drugi.

Vrednost bitkoina počela je vrtoglavo da raste posle 2017. kada je bila 967 dolara. Posle toga je, uz oscilacije, 21. 2. 2021. dostigao vrednost od 58.354 dolara. Otkud dramatičan rast vrednosti bitkoina? Postoji više uzroka. Na primer, Rana Faruhar, urednica u „Fajnenšel  tajmsu” u naslov svog teksta iznosi dijagnozu „Rast bitkoina odražava nazadovanje Amerike’’ (F. T. 14. 2. 2021). Tu su i drugi osnovni uzroci. L. Samers već pet godina uspešno brani svoju ideju o sekularnoj ekonomskoj stagnaciji u zemljama Zapada. Krugman i Stiglic ukazuju na problem nedovoljne agregatne tražnje počev od krize iz 2008, dok su zastupnici „seplisajd’’ ekonomije (A. Lafer, M. Feldstejn) ukazali na endemski nisku produktivnost, niske stope rasta i slabljenje ekonomskog dinamizma u tim zemljama.

Da bi se suprotstavile tim dugoročnim tendencijama, zapadne zemlje su koristile niske kamatne stope, kvantitativno omekšavanje – QE, smanjivanje poreza realnom sektoru, kupovinu državnog duga i sl. Na primer, aktiva FED-a, ECB i banke Japana bila je ispod pet bil. dolara u 2008. da bi postepeno putem QE (štampanjem novca) došla do 21,2 bil. dolara krajem 2020. To nije mnogo pomoglo, jer i dalje su niske kamatne stope, niska produktivnost, niske stope rasta BDP-a i visoka zaduženost. To je kod svih investitora povećavalo strepnju od kolapsa globalne ekonomije zbog inflacije i velike zaduženosti. Već krajem 2016. oživljava interes sa kupovinu bitkoina, budući da je dobra zaštita od inflacije i da ne postoje uslovi u drugim oblastima za velike prinose na uloženi kapital. Taj je interes naročito potenciran pojavom pandemije virusa korona krajem 2019. koji je izazvao velike šokove na strani ponude i tražnje i koji je prinudio sve zemlje da besomučno štampaju novac. To je ponovo uznemirilo investitore. Upravo je to vreme kada  su neke firme počele da kupuju bitkoine  („Skver”, „Majkrostratedži”, „Morgan Stenli”) ili su najavile ili počele  (kao banke ili firme koje se bave uslugama plaćanja) da prihvataju bitkoine („Pejpal”, „Viza”, „Njujork Meloun”). Međutim, drama na tržištu bitkoina (i drugih kriptovaluta) nastupila je kada je firma „Tesla” (čiji je vlasnik Ilon Mask kao najbogatiji investitor na svetu) 8. 2. 2021. kupila bitkoine u vrednosti od 1,5 mlrd. dolara. Za 12 dana bitkoin  je skočio sa 49.367 na 58.354 dolara 21. 2. 2021.

Za sada je nejasno šta će biti sa kretanjem vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta. Pošto postoje svi uslovi u SAD i u EU da se pojave inflacija ili drugi vidovi nesigurnosti, pojedinci će utočište tražiti u bitkoinu i drugim kriptovalutama. Iz istih razloga će mnoge kompanije težiti da svoj portfolio imovine prošire i na bitkoin. Na vrednost  bitkoina uticaće uključivanje tehnoloških megakompanija. Ali, od nekoliko njih kao što su „Tesla”, „Amazon”, „Fejsbuk”, „Majkrosoft”, „Gugl”, „Epl”, samo je za sada „Tesla” krenuo u kupovinu ove virtuelne valute. Štaviše, „Fejsbuk” još  od 2018. priprema svoju kriptovalutu – libru. To isto nagoveštava i Dž. Bezos iz „Amazona”. Treba sačekati kako će FED i ministarstvo finansija SAD reagovati na planove ove dve kompanije, budući da bi te valute, zajedno sa bitkoinom i drugim kriptovalutama, potkopale vrednost dolara. Doprinos opštoj neizvesnosti oko sudbine bitkoina predstavlja i  to što će sve centralne banke   biti prinuđene da tehnološki unaprede svoje digitalne valute (tamo gde postoje) ili da idu na kreiranje vlastite virtuelne kriptovalute.

Doktor ekonomskih nauka