Шовинизам у предизборне сврхе у Бугарској
Права шовинистичка фарса у режији заменика премијера и министра одбране Бугарске Красимира Каракачанова последњих дана узбудила је Балкан. Овај бугарски политичар и непоправљиви шовиниста, иначе доктор историјских наука, пре мање од месец дана Србе је назвао „окупаторима” Македоније и јавно се побунио због наводног јачања српског културног утицаја у тој држави, још једном се ових дана „прославио”, а по свему судећи и угрувао.
Женама Бугарске пожелео је преко друштвених мрежа срећан 8. март објавивши честитку са силуетом мајке с дететом и поруком: „Традиција, породица, вредности.” Честитка је уцртана и исписана преко мапе државе која не постоји, односно преко „велике Бугарске”, којој су припојене Северна Македонија, део Грчке и југ Србије, међу њима и Ниш и Врање.
Због овакве честитке и објављене мапе на којој су непостојећа, а за многе националистички и хегемонистички настројене Бугаре и неостварена држава „велика” или „санстефанска Бугарска”, на поступак бугарског министра одбране и заменика председника владе реаговао је званично и државни врх Северне Македоније и председник ове земље Стево Пендаровски, који је, између осталог, рекао „да бугарски министар одбране крши Договор о добросуседству”. Бројних реакција и супротстављања оваквим „идејама” бугарског политичара било је и у Грчкој.
Сасвим је јасно да Красимир Каракачанов „живи у концепту из 19. века”, када је било покушаја да управо територије Србије, Македоније и Грчке буду у границама „независне Бугарске”, које су остале неостварени и недосањани сан Софије. У овим Красимировим границама бугарске претензије на српске и македонске територије оствариле су се само у два кратка периода и у најмрачнијим годинама 20. века, током Првог и Другог светског рата, када су као окупатори и у отвореној намери бугаризације грађана, припадници војске Бугарске починили велика зверства и злочине над цивилним становништвом који се не заборављају.
Конзулату Бугарске у Нишу, после овог шовинистичког испада заменика премијера и министра одбране Каракачанова, упућено је више питања како и колико ставови Каракачанова из честитке за 8. март, али и иступи пре тога, попут изјава о Србима као „окупаторима Македоније”, утичу на дипломатске односе Србије и Бугарске. Док се на одговоре овог бугарског конзуларног представништва чека, доц. др Дејан Антић с Филозофског факултета Универзитета у Нишу, познати српски историчар, каже да овим потезима не треба придавати велики значај.
„Потезе Красимира Каракачанова треба ставити у контекст предизборне кампање која се у Бугарској увелико води пред парламентарне изборе заказане за април ове године и није им потребно придавати велики значај. Али, не треба ћутати и због домаће и европске јавности мора се рећи да је његова реторика по питању југа Србије и Северне Македоније заснована на историјским фалсификатима и фантазмагорији невиђених размера. Ниш и Врање никада нису били бугарски градови, осим у периоду окупације у Првом и Другом светском рату, односно у периоду 1915–1918. и 1941–1944. године, периодима великих злодела и злочина над српским становништвом од стране бугарских оружаних снага”, рекао је др Антић за „Политику”.
Често се у изјавама бугарских политичара осећају територијалне претензије над Србијом, каже овај научни радник, истичући да је реч о „фантазмагорији”.
„Чињеница је да у Бугарској постоје политичари чији су национална мисао и патриотизам базирани на погрешној ’санстефанској идеји’ у шта се уверио бугарски народ на крају оба светска рата. То, међутим, не смета члановима бугарског ВМРО-БНД-а да ову утопијску идеју експлоатишу зарад прикупљања јефтиних политичких поена, као и сада пред изборе у својој земљи. Зато и кажем да на иступе појединаца, као што је и Красимир Каракачанов, не треба обраћати посебну пажњу јер те и такве ратнохушкачке изјаве не доприносе миру и стабилности на Балкану. Напротив, јасно је да Срби и Бугари треба да се окрену економској сарадњи и будућности”, рекао је за наш лист доц. др Антић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


