Зашто Џозеф Бајден избегава новинаре

За месец и по, колико је на власти, шеф Беле куће није одржао ниједну конференцију за новинаре, што је неуобичајено за председнике, али то би требало да сачува актуелног америчког лидера од гафова, којима је веома склон.

Ово је први пут у последњих четрдесет година да челник владе у Вашингтону у овом периоду није медијима пружио прилику да му постављају питања. Како пише АП, сарадници Џоа Бајдена одлучили се за овакав приступ да би направили разлику у односу на медијску свеприсутност бившег председника Доналда Трампа, али и да би предухитрили Бајденове несмотрене изјаве.

Иако се први човек администрације сусретао с представницима седме силе откако је 20. јануара преузео државно кормило, то се дешавало у ужурбаној атмосфери после догађаја, па би само један или два извештача добили прилику да му поставе питање. Бајден избегава конференције за новинаре, иако се у првих сто дана нове администрације, током такозваног меденог месеца, не постављају превише непријатна питања, а и суочио би се с далеко наклоњенијим медијима него што је био случај с његовим претходником. На Трамповим конференцијама непријатељство је било очигледно – председник је избацивао новинаре, називао их државним непријатељима и ауторима лажних вести, а они су њега у текстовима и прилозима отворено прозивали да је лажов.

И док удружење извештача из Беле куће позива Бајдена да почне да држи редовне конференције, из Западног крила одговарају да би прва могла да буде одржана крајем месеца. Кад су они били на власти оволико дуго колико је сад Бајден, Трамп и Џорџ Буш Старији су одржали пет конференција за новинаре, Бил Клинтон четири, Џорџ Буш Млађи три, а Барак Обама две. Обама је у истом периоду дао 23 интервјуа, а Бајден пет.

Трамп је у последње четири године био далеко најважнија тема у новинама, на телевизији и сајтовима, што својом вољом, јер је непрестано твитовао и изазивао реакцију медија, што вољом редакција, посебно либералних, које су осуђивале сваки његов корак. За разлику од Трампа, који је на друштвеним мрежама нападао неистомишљенике, отпуштао сараднике и претио америчким непријатељима, Бајден је умерени твитераш и оглашава се само кад најављује мере и законе.

Пи-ар тим у Авенији Пенсилванија инсистира да председник има што мање непосредних сусрета с новинарима и наступа у јавности, јер су чланови тима забринути да ће Бајден изговорити нешто због чега ће зажалити, што му се дешавало целог живота. Током вишедеценијске политичке каријере, бирачима својих ривала поручивао је да је паметнији од њих, називао их је дебелима и људима који „просипају глупости”. И за Обаму је, кад се овај кандидовао за председничку номинацију демократа, констатовао да је „први Афроамериканац који уме да артикулише мисли, бистар је и чист”, али му то није сметало да касније постане Обамин потпредседник.

Како се предизборна кампања због епидемије вируса корона одвијала уз мање сусрета с грађанима и новинарима, Бајденови саветници су мање бринули да ће тадашњи демократски кандидат изговорити нешто непромишљено. И поред тога што је то време углавном проводио код куће, Бајдену се током ретких појављивања у јавности ипак омакло да каже да Афроамериканци који не гласају за њега и нису прави Афроамериканци, као и да су Трампови бирачи лоши људи.

Последњи гаф изговорио је пре неколико дана, кад је за републиканске гувернере Тексаса и Мисисипија, који укидају правило о обавезном ношењу маски, казао да „размишљају као неандерталци”. Портпаролка Беле куће Џен Саки пробала је да „препегла” ову изјаву, тврдећи да председник није рекао да су гувернери неандерталци, већ да је коментарисао „само њихово понашање”.

Бајденовим сарадницима је тешко да одбране овакве изјаве с обзиром на то да су донедавног америчког лидера либерали највише нападали управо због коментара, који су оцењивани као нечувени. Ако су „трампизми” били неприхватљиви, како објаснити „бајденизме”? Ипак, можда нова влада и не треба да се секира, јер изгледа да је и Бајден, као и Трамп, направљен од „тефлона” с којег се лако скидају гафови и скандали.