За једнак рад – једнака зарада

Унапређење финансијских подстицаја да би се рад више исплатио, једна је од важних смерница Стратегије запошљавања Европске уније. У интересу свих учесника на тржишту је да се побољшају услови за ефикасно формирање зарада. Поштовање темељног начела „за једнак рад – једнака зарада” важан је услов за стабилну и здраву привреду.

У документу који је донет пре нешто више од три године, означен као Национална стратегија запошљавања за период 2005–2010. година, између осталог, стоји да, будући да зараде условљавају висину тражње и капацитете тржишта, правилну дистрибуцију и стабилност запослености, важно је омогућити одржавање високог, али дугорочно одрживог, нивоа раста реалних зарада. Разлика између висине зараде и накнаде за незапослене треба да буде довољно велика да сведе опортунистичко понашање незапослених који су корисници накнаде на што мању меру. Најзад, у контексту решавања проблема вишка запослених потребно је развити специфичне инструменте којима би се радници који имају право на отпремнину подстакли да је користе за самозапошљавање или обезбеђивање новог запослења.

Процес формирања зарада, како пише у овом документу који се налази на сајту Министарства економије и регионалног развоја, утиче на степен флексибилности тржишта рада, социјалне сигурности и стабилности привреде. Искуство показује да већу флексибилност и ефикасност тржишта рада обезбеђује формирање основне минималне зараде на националном нивоу него различитих нивоа у регионима са различитим нивоом економског развоја или стопом незапослености. При томе увек постоји могућност тржишног утврђивања веће зараде у појединим гранама, у зависности од економских могућности.

Да би се установиле одговарајуће мере у унапређењу финансијских подстицаја запошљавању, потребно је периодично (користећи, између осталог, и оквире акционих планова запошљавања) анализирати постојећи систем трансфера незапосленима, порески систем и стимулативне мере, као и систем формирања минималне цене рада.

Креирање подстицаја и додатних могућности за продуктивну употребу отпремнине, уместо подстицања прекомерне личне потрошње, за запослене који губе посао током приватизације и реструктурисања, такође је једна од препорука. Стога, треба омогућити једнократну исплату читавог износа отпремнине само у циљу самозапошљавања, односно удруживања ради отпочињања заједничког бизниса.

Такође, препоручује се увођење ваучера који би омогућили преношење права на отпремнину на послодавца, под условом да запосли и задржи трајно или на одговарајући минимални период лице са правом на отпремнину.

Шта је зацртано у овом документу а колико се успело у превладавању незапослености, најбоље сведочи број незапослених који су на евиденцији Националне службе за запошљавање. То не значи да се у периоду до 2010. неће убрзати темпо запошљавања, укључујући даљи и бржи раст и малог бизниса који је у развијеним земљама окосница велике привреде и извор прихода многобројних појединаца и породица.

Не може се заобићи ни чињеница да се доласком страних инвестиција отварају и нове могућности за повећање обима запослености. Да би се то постигло неопходно је приближавање Србије чланству у Европску унију, што се може постићи са новом владом и проевропским снагама које теже бољем животу у Србији.

Приредила Снежана Прљевић