Бањска лечилишта, „златна кока” српског здравства

Међу бројним инспиративним, често иритантним темама које нас свакодневно запљускују, крајичком ока приметио сам да је започета (тиха) приватизација и продаја специјалних болница за рехабилитацију. Пошто меркантилно ћутање није мој избор, изражавам  уверење да одлучујућу улогу и најквалитетнији приступ у коришћењу и развоју бањско-климатских лечилишта могу имати постојеће  специјалне болнице, које деценијама, мање-више, успешно користе природне лековите факторе. Овакав став почива на научно утемељеној чињеници да у природном амбијенту, уз стручно и искуствено утемељену примену природних лековитих фактора од стране едукованог и мотивисаног кадра, бројне категорије болесника могу се најбоље лечити и рехабилитовати. Генерално гледано, приватизација не гарантује увек друштвено одговорно понашање нових власника, што јасно указује искуство из земаља у окружењу где је нпр. специјализована рехабилитација практично укинута.

Бањска и климатска лечилишта у Србији чине два немерљива богатства. Прво, то су природни фактори које чине преко 300 различитих лековитих вода, гасова, лековитих блата-пелоида и лековитих климата. Друго, вишедеценијски рад двадесетак здравствених установа – специјалних болница са преко 3.800 кревета, одличним стручним кадром и медицинском опремом, у којима се примењују савремене методе физикалне медицине и рехабилитације уз (недовољно) коришћење природних фактора.

У превенцији најмасовнијих незаразних обољења (болести срца и крвних судова, метаболичких болести, малигних тумора, опструктивних болести плућа и астме, менталних поремећаја) природни лековити чиниоци су најприхватљивији јер почивају на холистичком приступу човеку и, суштински, представљају физиолошке коректоре оштећене равнотеже и усклађености различитих физиолошких функција у организму (хомеостазе). Зато су стари Римљани и говорили: „Medicus curat, natura sanat” (лекари лече, природа залечи). Зато Србија користи природне лековите чиниоце, у медицинске сврхе, дуже од два века. Само су бање Моравске бановине имале преко два милиона ноћења током 1922. године. Европске тзв. спа-центре који, иначе, пружају слабу медицинску услугу,  годишње посети преко 100 милиона људи.

Са друге стране, не смемо изгубити из вида да су данас масовне незаразне болести узрок смртног исхода код преко 85 одсто болесника. Више од једне трећине здравствених проблема може бити директно повезано са факторима животне или радне средине. Зато бањска и климатска места представљају важан стратешки ресурс сваке државе, јер заузимају све значајније место у животу савременог човека и представљају места за превенцију, лечење, рехабилитацију, опоравак и рекреацију. Међутим, нестручно и неадекватно коришћење природних лековитих чинилаца (одсуство стручних програма и надзора) доводи до слабе медицинске и економске валоризације „поклоњених” ресурса.

Пре више од десет година  Здравствени савет Србије (ЗСС) је, као највише стручно и саветодавно тело у здравственом систему  Србије, формирао радну групу од мериторних професора Медицинског факултета у Београду и појединих (успешних) директора специјалних болница, са координатором академиком Љубишом Ракићем (чланом ЗСС-а). Њихов задатак је био да дефинишу место и улогу бањских и климатских лечилишта у здравственом систему Србије. После шест месеци рада, користећи знање и искуство стечено током трајања, радна група је урадила елаборат о значају коришћења природних лековитих чинилаца са конкретним предлогом рационалног редоследа потребних поступака и мера. После разматрања и усвајања на седници ЗСС-а, материјал је достављен Одбору за здравље Народне скупштине и Министарству здравља. Одржан је један „округли сто” у организацији Министарства здравља и, вероватно, сада елаборат скупља прашину у некој фиоци.

Бројни су предлози радне групе, од организације до власничке структуре, али посебно истичем да постојеће „специјалне болнице” улазе у састав нове здравствене установе назване бањско-климатско лечилиште (БКЛ). Ради се о „здравственој установи  која обавља специјалистичко консултативну и стационарну здравствену делатност у оквиру превенције, лечење и рехабилитације користећи првенствено природне лековите чиниоце...”. БКЛ ће „пружати услуге различитим категоријама корисника, од потпуно здравих људи  до озбиљно болесних, с тим што се свакој категорији мора пружити тачно прописана и стандардизована здравствена услуга”. Предвиђено је да Министарство здравља формира сталну стручну комисију са бројним задацима: дефинисање природних лековитих фактора, утврђивање локалитета, дефинисање ужих и ширих индикационих подручја за примену лековитих фактора, предлагање просторно-техничко-кадровских услова, издавање одобрења и контрола рада итд.

У коначници, суштина свих предложених мера је била да се знатно унапреди систем здравствене заштите Србије, тежиште рада пребаци на превентивну делатност, односно очување и унапређење здравља становништва, адекватно организационо и материјално реши статус специјалних болница („профитабилна предузећа”), покрене у реалном животу профитабилност других делатности (туризам, трговина, занатство, образовање), ојача и учврсти медицинско-туристичка идентификација на међународном тржишту  итд.

Можда је ово прилика да се још једанпут, у стручним круговима, размотри будућност сваке специјалне болнице у Србији. Стара је истина, да уколико на једној станици уђемо у погрешан воза, свака наредна станица биће погрешна.

Редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији