Жуте таблице за стара возила

Повећано загађење ваздуха у нашим већим градовима одавно није тајна за њихове житеље, a ова тема добија нови замах након вести да је Београд у више наврата проглашен најзагађенијим градом на свету. Иако се процењује да грејање највише доводи до загађења, пажња јавности скреће се на саобраћај, који свакако јесте извор загађења посматрајући издувне гасове појединих аутомобила, камиона и аутобуса.

Тренутно важећи прописи одређују висину пореза на употребу аутомобила на основу снаге и запремине мотора, који за ново возило износи 100 одсто, а затим се у одређеним корацима смањује, најниже до 20 одсто за возила старија од 20 година.

У јавним гласилима се појављују предлози за уклањање из саобраћаја старијих возила, за која се претпоставља да збирно највише доводе до загађења, па се предлаже укидање или обезвређивање смањења пореза услед старости возила. Као да свако не би волео да вози нов ауто, који троши мање горива и не мора често код мајстора на замену истрошених делова...

Искључење старијих возила из саобраћаја несумњиво би довело до смањења загађења, али би донело и нежељене последице: нагло повећање количине отпада, мањак новца у државној кеси услед смањења наплате пореза, такса и акциза на гориво и незапослене који су донедавно радили у мањим сервисима за поправку аутомобила. Осим тога, становништво које живи у слабо насељеним пределима – где, узгред, нема повећаног загађења ваздуха – остало би без јединог превозног средства, што би за многе отворило питање одржања живота или привредне делатности, или пресељења у градове где постоји јавни превоз.

Стога предлажем решење којим би било забрањено кретање одређеној скупини возила (која не задовољавају Евро 10 прописе) искључиво када загађење ваздуха у одређеној области достигне одређени степен.

У циљу лакшег праћења поштовања прописа таква возила би требало да буду јасно обележена (нпр. жутом подлогом регистарских таблица), а подаци о тренутном загађењу ваздуха требало би да буде доступни уз помоћ „паметних” телефона. Тиме би се постигло смањење саобраћаја када и где је то потребно, уместо да се наметне отписивање таквих возила. Временом ће таква возила ионако отићи у заслужену мировину.

Таквим решењем изашло би се у сусрет и власницима возила из којих су извађени витални делови који умањују загађење. Важећи прописи захтевају враћање возила у почетно стање, што је скупо и непоуздано. Према мом предлогу, власник би могао да одлучи: да ли да захтева „жуте” таблице иако је његово возило произведено у складу с Евро 10 прописима, или да га одржава у складу са захтевима произвођача и заслужи уобичајене, „беле” таблице које би му омогућиле коришћење возила без ограничења.

Иван Лукић,
Београд