Одлазак бубњара слободе

На вест да је корона пресудила познатом музичару Драгољубу Ђуричићу (10. фебруар 1953 ‒ 15. март 2021), рођеном Цетињанину, који је преминуо јуче у боници „Драгиша Мишовић” у Београду, многи суграђани су му одавали пошту својим порукама. Једна од њих, дирљива, гласила је: „Драгољуб Ђуричић је био наш бубњар побуне и слободе!”

Памтимо га као незаменљивог члана „Ју групе”, састава „Леб и сол”, „Кербер”, бендова који су пратили Здравка Чолића и Ђорђа Балашевића. Присећајући се тог периода истицао је:

‒ Бубњеви су апсолутни покретач, можда су некада бесправно на сцени позади. Мислим да сам само ослободио музику стеге и закона, јер је бубањ тотални фундамент. Када у бенду имате доброг бубњара мислим да је онда оркестар добар. Нема доброг оркестра без доброг бубњара.

Писао је музику за позоришне представе и о томе овако говорио:

‒ Позориште обожавам, то је нешто посебно, ту треба да направите допуну, а да не сметате, то је једна посебна музичка категорија. Урадио сам пуно представа за позориште и пуно и са групом „Леб и сол”, где сам заправо и схватио да то могу да радим сам. Мислим да су неке ствари ушле у историју наше културе као представе „Запали ме”, „Ближе”, „Арт”, „Reservior Dogs” „Ујка Вања”, „Дервиш и смрт”, а посебно балет „Др Џекил и мистер Хајд” у Народном позоришту.

Својевремено је Ђуричић уврштен међу 30 најбољих бубњара на свету. Изгледао је снажно и неуништиво, па се вест да га више нема прихавата с неверицом. Памтимо га по невероватној и незаборавној музици којом је успевао да спаја људе, да их уједини. Између осталог и по грађанским протестима 1996. године, када је предводио групу од 30 бубњара. За дочек 1997. године свирао је на централном градском тргу пред око милион људи, који су из протеста према тадашњој власти изашли на београдске улице. У организацији покрета „Отпор”, свирао је на концерту приређеном за дочек 2000. Православне нове године пред око 200.000 људи.

‒ Отпор као отпор је прошлост можда је и деградирао, али бубњеви су остали. И сви их се сећају, они су били и остали сигнал неке вере и позитивности, али то се не односи на оне који су бубњеве злоупотребили ‒ говорио је поносити Цетињанин Драгољуб Ђуричић, који нам је оставио своје дело да га се често присетимо.