И убудуће ниске камате на задуживање

Главне светске банке спречавају раст цене капитала, па ће новац и даље остати јефтин, то јест камате на задуживање и убудуће ће бити ниске. То најпре важи за Европску централну банку (ЕЦБ), чија се политика нас највише тиче, јер је пре неколико дана најавила повећање куповине обвезница у наредним месецима.

То је, према мишљењу стручњака, корак усмерен на спречавање уоченог преурањеног раста трошкова задуживања у 19-чланом монетарном блоку. Званичници ЕЦБ-а изразили су забринутост због повећања приноса на дугорочне дужничке хартије, оцењујући то као преливање утицаја из Сједињених Држава које очекују бржи економски опоравак.

Еврозона је и даље у двострукој рецесији и економисти сматрају да није спремна за раст трошкова задуживања. Приноси на дугорочне државне обвезнице су порасли у еврозони од почетка године за око 0,3 одсто. То није много, али ЕЦБ жели да избегне било какво прерано пооштравање услова кредитирања док се предузећа још боре са блокадама уведеним због сузбијања ширења вируса корона.

Куповина обвезница од централне банке утиче на смањење приноса на обвезнице, који се користе као репер за утврђивање цена задуживања широм региона.

Дакле, јачи темпо куповине обвезница у теорији треба да помогне да кредити буду јефтини за компаније које треба да инвестирају или да се задужују како би пребродиле пандемију.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је таква примена стимулативних мера монетарне и фискалне политике оправдана све док се не оконча пандемија и не почне раст привреде по уобичајеној стопи. То значи да је потребно применити те стимулативне мере током целе ове године.

„То, међутим, носи и одређени ризик – да инфлација убрза у наредне две, три године. Мислим да је то прихватљива цена за могућу дубљу рецесију која би се догодила у овој години. Крајњи циљ мера је подстицање потрошње и инвестиција – да грађани што више троше за текуће и трајне потребе, а предузећа да што више инвестирају. Таква политика нама иде наруку зато што велика понуда јефтиног новца утиче и на повољније услове задуживања Србије, као и на повећање инвестиција. Када у ЕУ добију јефтине кредите могу део тог новца да пласирају код нас“, каже Арсић.

Бранко Урошевић, такође професор на истом факултету, каже да ЕЦБ наставља са политиком квантитативних олакшица, јер је привредни раст у ЕУ под знаком питања. Притом Немачка као најјача економија не показује претеране знаке опоравка.

„ЕЦБ упумпава ликвидност јер је уочила да се банке не задужују, а јефтин новац не завршава у продавницама, односно у потрошњи. Пошто је новац практично бесплатан банке могу да га пласирају у ризичне хартије од вредности“, каже Урошевић.

Одлука ЕЦБ-а указује на то да еврозона заостаје за осталим главним економијама када је реч о опоравку. Кина је једина велика економија која је забележила раст прошле године, а очекује се да ће САД до средине ове године достићи ниво пре пандемије. Насупрот томе, опоравак економије еврозоне очекује се тек средином 2022. због успорене кампање вакцинације и мањих нивоа државне потрошње у односу на САД.

БДП у јануару минус један одсто

У јануару БДП Србије опао је за један одсто, а проф. Милојко Арсић каже да то није изненађујуће, јер је у читавом првом кварталу прошле године привредни раст био висок. Зато је раније прогнозирао да ће у првом кварталу привредни раст бити у минусу или око нуле.

Неке делатности и даље слабо раде попут туризма, угоститељства, пошто су епидемиолошка ограничења пооштрена. То може бити сигнал влади да креира економску политику као да ће привредни раст бити мањи – уместо шест, четири до пет одсто.