Корона скинула маске ЕУ

Корона је свету наметнула маске на лицу да би се заштитио од ковида 19. Смртоносни вирус истовремено је некима скинуо маске да би свету показао њихова права лица. Многе западне државе, појединци, заједнице, тзв. уније, корпорације... вешто су копренама, невидљивим маскама, скривали своја права лица. Корона је те маске уклонила. Показала их је онаквима какви стварно јесу, без њиховог самопрокламованог сјаја. Лажног, наравно.

Слика Европске уније, наменски осликана веселим бојама, лепршава до степена романтизованости, губи свакодневно оквир, свој рам, који се ломи и пуца на све стране. Пред нашим очима се појављује сивило до степена таме које изазива депресију, мучнину и нелагоду помешану с осећањем властите кривице: Зашто смо јој веровали и доживљавали је као божанску светлост из Брисела која ће нас просветлити? Поштовали смо њене принципе, а онда – за ових годину дана пошасти – све се срушило, нестала је та идилична слика коју су сами о себи створили и пројектовали у наше умове. Схватили смо да се служи обманама, да искључиво брине о себи и да су њени узвишени „принципи” обична дневнополитичка мантра. Пандемија је оголила не само лице ЕУ, већ и њен ДНК, на којем је утемељена. Показало се да ЕУ почива на егоизму, ускогрудости, саможивости, дехуманизованости, несолидарности, на неискреним причама о слободи кретања људи, робе и капитала, а да је „верглање” о узвишеним вредностима „западне демократије” политикантство ради властитих интереса и васкрсавања неоколонијализма.

Читав западни свет види само интересе. Штите своја тржишта, па и по цену људских живота. Постоји „тржиште живота” по западним принципима. Идеолошки је обојено. Политика је превагнула над здрављем. ЕУ има „своје” вакцине – западне, искључиво. За руске и кинеске нема места. Њих проглашавају „неподобним”. Не „непоузданим, здравствено небезбедним”, него „неподобним”. Типичан политички речник. Не гледа благонаклоно на земље које користе „спутњик В” и „Синофармову” вакцину. Србију сече погледом, јер се на њеном „шведском столу” налазе вакцине са Запада и Истока. Народ сам бира. Бирократе из Брисела „добијају оспице” када неке њихове чланице користе српски рецепт. Али се ћути када водећа држава ЕУ – Немачка – тајно преговара с произвођачима из Русије, јер су их Американци оставили на цедилу. Америка им је смањила испоруку „Фајзерових” цепива док не обави вакцинацију на својој територији.

Србија је Бриселу трн у оку зато што је на време купила вакцине не гледајући њихову „идеолошку боју” и не чекајући њихов програм „Ковакс”. Одатле нема ни једне једине. ЕУ је фрустрирана. Њени званичници упозоравају врх државе да не сме да донира вакцине другим земљама у региону, да не сме да се „уздиже”, да „одскаче”, да мора да буде „покорна и понизно ћути”. То је новоколонијални однос. Он је остатак прошлих времена и покушаја васкрсавања „хладног рата у времену док се Унија потпуно демонтира. Зато су се, подсећамо, на почетку пандемије бавили пиратством, пленећи туђу робу – респираторе, скафандере, заштитне маске, тестове на ковид 19. И све то без објашњења. Они су моћни, могу све да ураде, то је право јачег, тако себе виде.

Одскора нам ЕУ „сервира” и – дискриминацију. У ЕУ се може само са ковид пасошима и вакцинама „западне провинијенције”. А где се деде слобода кретања као темељни принцип ЕУ? Док падају маске с лица и траје процес тоталног разоткривања, изгледа да је дискриминација у ДНК драге нам Европске уније. Ко је вакцинисан руским или кинеским цепивом не може да крочи на тло држава ЕУ.

То је ипак превише и за највеће еврофанатике. Брисел чини све да нам што више огади ЕУ.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста,
Крагујевац