Тадићева помоћ Дачићу

Изјава Ивице Дачића, пристигла из Атине, да захтев његове странке за пријем у чланство Социјалистичке интернационале (СИ) подржавају водеће чланице те организације била би непотпуна ако се не би нагласила улога председника Бориса Тадића и ДС-а у том процесу.

Очигледна је подршка коју СИ пружа ДС-у, фаворизујући приближавање СПС-а Интернационали. Премда ДС још увек није пуноправни члан те светске организације радничких, социјалистичких и социјалдемократских партија грађанске левице – консултативни је, дакле придружени члан – удовољено је захтеву Бориса Тадића да се СПС-у изиђе у сусрет, испуни жеља за придруживањем тој организацији грађанске левице. Упркос жестоком противљењу неколицине релативно нових чланица са простора бивше Југославије – СДП Црне Горе покушала је, штавише, да збуни јавност, служећи се неистинитом тврдњом да јој је пошло за руком да одврати СПС од подношења захтева за пријем у СИ – СПС-у би октобра ове године, на полугодишњем састанку Извршног одбора СИ, требало да буде додељен посматрачки статус.

При том је нашироко цитирана претпоставка погрешна – да је наклоност СИ према чланству СПС-а заснована искључиво на покушају да се СПС приволи на партиципацију у проевропској влади Србије – њихово учешће у влади било би равно националној рехабилитацији, чланство у СИ упоредиво са афирмацијом у међународном окружењу. Такво размишљање се не пориче, али се истиче да је било само један од повода да се Тадићу, тиме и Дачићу, изиђе у сусрет. Став кључних стратега СИ налаже да се у Србији, као кључном региону западног Балкана, успостави стабилна, демократска и проевропски оријентисана влада, на дугу стазу. Остварење тог циља, као и даљи развој демократских структура незамисливи су без националног и међунационалног помирења, заснованог на праштању грехова прошлости и уважавању захтева будућности, пре свега међу снагама наглашене социјалне оријентације.

Остварењу зацртаног развоја доприноси и пракса укључења дојучерашњих, ауторитативних странака. На крају крајева, неке од садашњих чланица СИ са подручја СФР Југославије – које у свом имену носе придев социјалистичке – произишле су из странака које су на покрет грађанске левице гледале као на ревизионизам, евентуално прилагођавање демократским начелима називали ренегатством. Њихово учлањење у међународну организацију грађанске левице – напредовање од посматрачког статуса, преко придруженог, до пуноправног чланства – утицало је на њихов демократски преображај. Својеврсна политичко-идеолошка транзиција условила је ширење демократских ставова и у окружењу дојучерашњих заговарача превазиђених политичких ставова.

Што се Дачићевих социјалиста тиче, ствари су јасне, каже се у окружењу СИ: „Реч је о обнављању давно започетог процеса – укључења утицајне европске странке левице у круг наглашеног демократског опредељења.” Предочен је историјат помака у међусобним контактима, од осамдесетих година, наовамо. СПС је још деведесетих година унео у партијски статут намеру о приступању СИ. Са друге стране, СИ је у неколико наврата куцала на врата СПС-а.

Спремност две стране на сарадњу, наравно, не представља универзалну улазницу у круг СИ. Услови за учлањење нових странака су селективни, испуњавање задатака, дефинисаних у „мапи напредовања” су неизбежни. СПС би, дакле, ове јесени могао да добије посматрачки статус. Пут у пуноправно чланство, међутим, могао би да потраје много дуже – неопходно је успешно спровођење свеобухватних реформи, од демократског одлучивања у странци, до уважавања идеолошких и прагматичких различитости појединих чланова.