Жена која жели да промени САД
Александрија Окасио-Kортез, позната и под иницијалима АОК, најмлађа је жена икад изабрана у амерички Конгрес. Са само 29 година, у јануару 2019, почела је свој мандат као представник 14. Њујоршког конгресног округа. Њена прогресивна платформа и успех на друштвеним мрежама учинили су је једном од најпопуларнијих чланица Демократске странке.
Према извештају „Твитера”, она је већ 2019. заузела четврто место по броју твитова на свету у категорији политичара. Испред ње су били само Доналд Трамп, Барак Обама и Нарендра Моди.
АОК жели другачију Америку. Она жели Америку која, између осталог, има квалитетно здравство и образовање доступно свима, више пореске стопе за богате, минималну зараду од 15 долара по сату, бољи механизам социјалне заштите, енергетску политику засновану на обновљивим изворима енергије, нови закон о контроли оружја и реформисани имиграциони систем. Чланица је Демократских социјалиста Америке. Њен политички ментор је Берни Сандерс.
Како је Александрија Окасио-Кортез постала АОК?
Рођена је у Њујорку. Дипломирала је на Бостонском универзитету 2011. Њен отац, који је умро 2008. године, био је власник малог предузећа. Након смрти мужа, њена мајка је чистила куће и возила школски аутобус. После завршетка универзитета, АОК је радила као бармен и конобарица да би спречила конфискацију породичне куће. Касније је основала издавачку фирму и радила за Национални хиспаноамерички институт. Током 2016. године активно се укључила у организацију председничке кампање Бернија Сандерса.
О њеном утицају на политичке токове у САД за „Политику” говоре Каролина Фредриксон, професор права на Универзитету Џорџтаун и виши сарадник у Бренан центру, Џејмија Вилсон, извршни уредник „Рандом куће” и бивши директор и издавач „Феминист преса”, и Дејвид Фридландер, новинар-фриленсер и сарадник магазина „Њујорк” и „Политико”.
„АОК је особа која је постигла много, иако је врло млада. Успела је да преброди многе тешкоће и да из њих изађе као победник, без огорчења и беса, већ са жељом да помогне другим људима. Она има невероватне способности да сложене идеје преточи у кристално јасне презентације на друштвеним мрежама и да се тако с успехом обрати својим присталицама, нарочито млађим људима”, каже Каролина Фредриксон, ауторка књиге „Пут АОК: Тајне успеха Александрије Окасио-Кортез”.
Живот АОК, објашњава Фредриксонова, био је сличан животима многих обичних људи.
„Прошла је кроз велике економске тешкоће, изгубила родитеље у младости због изненадне болести... Она врло искрено говори о томе шта јој се догодило у животу и та искреност је успешно повезује с људима. Многи старији политичари нису имали животне изазове као што су били њени. Надам се да ће моја књига помоћи читаоцима да виде колико се од АОК може научити.”
Џејмија Вилсон, ауторка књиге „АБЦ о АОК: Александрија Окасио-Кортез од А до З”, рекла нам је да је, као становник Њујорка, била сведок страствене кампање АОК.
„Она је уздрмала наше традиционално мишљење о лидерству, она ствара историју, мења правила, поставља нове стандарде. Свом особљу у Конгресу плаћа 52.000 долара годишње, што је знатно више од осредње плате других радника. АОК даје глас обичним људима, користећи своју платформу и утицај да унапреди друге док и сама напредује. Ја је видим као нову, свежу снагу у америчкој политици. Наклоњена сам лидерима вођеним вредностима и снажним моралним компасом, љубављу, посвећеношћу, лидерима који стварају више могућности и равноправности за људе којима служе. Потребни су нам емпатични лидери који разумеју да раде с људима и за њих. Она је шампионка радничке класе и радничке породице, која схвата да је економска правда везана за сваки други аспект нашег живота и планете. Не можемо остварити једнакост у области репродукције, пола, расе, имиграције, образовања, или у области климе, без решавања економске неједнакости. За мене је важно да подржим кандидате који подстичу акцију и емпатију, укључујући друге у своје победе, уместо да једноставно чувају и штите сопствену позицију и моћ”, закључила је Вилсонова.
Дејвид Фридландер, аутор књиге „АОК генерација: Како миленијумска генерација преузима власт и пише нова правила америчке политике”, провео је поред АОК последње дане њене кампање. Он сматра да је АОК постала оно што јесте због демографских сила које су захватиле земљу и младих људи који су се укључили у политику. Он илуструје Александријин „велики политички таленат и способност да доминира медијима” својим скоро свакодневним објавама на „Твитеру” и спремношћу да се укључи у активности од којих се политичари обично плаше, попут Ру Полове „Трке трансвестита”.
„Њене присталице, али и њени противници не могу да је игноришу”, оцењује Фридландер и додаје: Мислим да је прва група види као младу жену која говори језиком поп културе и уноси моралну јасноћу у своју политику, а да је друга група види као све оно чега се плаше да земља постаје – све више разнолика, све више „латино”, либералнија и под снажнијим утицајем жена. АОК је, како каже наш саговорник, ангажована на пројекту повлачења америчке политике улево и увођења Демократске странке у модерно доба. После Обаме, Трампа и Бајдена, она је најзначајнија политичка личност нашег доба. Упркос томе, тешко је имати велики утицај у Конгресу на њеној позицији, посебно зато што јој колеге из обе партије помало завиде. „Будућност је тешко предвидети. Али она се високо винула на крилима политичког говора који је свакоме разумљив, тако да ми се чини да ће тамо и остати”, сматра он.
Неки АОК упоређују с Трампом зато што је одлучна, директна, спремна да узврати ударац новинарима и критикује чланове своје партије, успешна у медијској комуникацији и способна да уздрма вашингтонски естаблишмент. Она ово поређење одлучно одбацује.
Други је критикују јер сматрају да нема довољно знања из економије, да је агресивна и неспремна за компромис. На те критике, Каролин Фредриксон одговара овако: АОК је члан Конгреса, није доктор економских наука. Веома је паметна и едукује се боље од скоро било ког члана Конгреса с којим сам се срела. Њено знање из економије је прилично солидно. Зашто нико не пита остале чланове Конгреса да ли имају докторат из економије када предлажу или доносе одлуке које се тичу економије? Зашто нико не критикује Трампа када је агресиван? АОК је снажна, али не и агресивна. Труди се да сарађује с другима. Сарађивала је и с републиканцима. Она није ништа мање спремна на сарадњу од било кога у Конгресу.
За крај, наша саговорница Каролина Фредриксон почиње на енглеском, а завршава на српском.
„Желим да читаоцима ’Политике’ кажем ’Добар дан’. Имам пријатеља из Србије и волим ’ћевапчиће и ајвар’.” Стварно се потрудила да изговори реч „ћевапчићи”. Иако изгледа да смо за тренутак скренуле с наше теме, чини се да би АОК одобрила овакав крај приче о њој јер показује да људске разлике чине свет лепшим.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


