У Кули регистрован први случај птичјег грипа

На територији општине Кула, код два угинула лабуда, потврђена је авијарна инфлуенца што је, још од 2017. године, први случај откривања те болести код дивљих птица у Србији.

Анализом је утврђено да је реч о соју Х5Н8 који је, уз Х5Н5, био доминантан и прошле године код откривених случајева заразе дивљих птица и живине у Европи. Струњаци напомињу да за те сојеве за сада није утврђено да узрокују заражавање код људи, али да је економски ризик због брзог ширења ове болести и даље велики.

Како је „Политици” речено у Управа за ветерину, на основу потврде тог вируса код две птице на територији општине Кула проглашено је заражено и угрожено подручје.

Заражено подручје је најмање три километра у пречнику од жаришта, а угроженим се сматра круг од 10 километара у полупречнику од жаришта.

Данијела Козомора, шеф одсека ветеринарске инспекције Сомбор, рекла је за наш лист да се на тим локацијама тренутно спроводе рестриктивне ветеринарске мере прописане законом, како би се спречило ширење вируса на популацију домаће живине.

– Оно што је охрабрујућа вест, јесте да су жаришта тако лоцирана да у непосредној околини, односно у том зараженом кругу, нема већих комерцијалних фарми ни кока носиља нити бројлера - рекла је Козомора.

Она је додала да на овој локацији постоји нешто живине у газдинствима, али је „важно то да за сада није било повећаног броја угинућа, нити је било узорковања на тим газдинствима због сумње на појаву ове заразне болести”.

Према њеним речима, ветеринарска служба, инспекција, институт и станице на угроженом и зараженом подручју обилазе газдинства и обављају надзор. Истовремено и едукују власнике на који начин да заштите своју живину од контакта са дивљим птицама.

На снази је обавеза затвaрања птица, односно домаће живине на газдинствима. Такође, забрањен је промет – јаја, меса и изнутрица пореклом од живине са зараженог подручја.

Светска организација за здравље животиња (ОИЕ) у јулу прошле године издала је упозорење када су случајеви птичјег грипа откривени на југу Русије и у Казахстану.

Према последњим подацима, птичјим грипом тренутно је погођено 25 земаља у Европи. Карактеристично је да је вирус у 2020. доста био присутан на фармама ћурака и патака, што је претходних година била реткост.

Према ранијим информацијама из Управе за ветерину, Србија никада није имала авијарну инфлуенцу на комерцијалним фармама. Последњи пут вирус је пријављен 2017. код дивљих птица и на мањим газдинствима која се баве екстензивним узгојем. Стручњаци напомињу да је важно превентивно онемогућити контакт домаће живине и дивљих птица, посебно оних који живе у воденим стаништима и које су најчешћи резервоари вируса.

Пријављено 1.002 случаја вируса

Између 8. децембра 2020. и 23. фебруара 2021. пријављено је укупно 1.002 случаја вируса, а 592 код домаће живине. Ова болест је потенцијално велики економски ризик за живинарску индустрију јер се фарме на којима је вирус детектован аутоматски затварају, а сва живина уништава.