Ударац тежак 53 милиона долара

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 2. јула – Иницијатива троје конгресмена из Њујорка да се од Србије затражи изручење Миладина Ковачевића, оптуженог за наношење тешких повреда овдашњем студенту Брајану Стајнхауеру, и да се испита одговорност запослених њеног конзулата у том граду – добила је, очигледно, убрзање у Стејт департменту. Београду је хитро прослеђен захтев исте садржине и сада се овде показује нестрпљење да се „цела ствар доведе до краја”.

Нема, међутим, засад потврда да би могла да буде усвојена препорука, од пре неки дан, новинара њујоршког „Њуз деја” да се Србији, ако не изручи Ковачевића, ускрати предвиђена помоћ у износу од 53 милиона долара. Како сазнајемо из обавештених извора, нема засад назнака да би се Конгрес, или неки његов комитет, определио за изгласавање резолуције којом би инсистирао да се „случај Ковачевић” убаци у позната условљавања помоћи, каква важе за изручивање оптуженика Хашком трибуналу.

Али, могу да се очекују даља заоштравања по овом питању. Подносиоци захтева Кондолизи Рајс да се „притисне” Београд су сенатори из Њујорка (где се догодио тежак инцидент) Хилари Клинтон и Чарлс Шумер. Њих двоје важе за врло утицајне политичаре, што је потврдила и брза реакција америчке дипломатије на њихов захтев.

Клинтонова – која је донедавно била председнички претендент док сада још трају комбинације да постане потпредседнички кандидат демократа – ове године по четврти пут увршћена на „Тајмову” листу 100 најутицајнијих личности света, а Шумера већ подуже бије глас да је један од највештијих политичких комуникатора тако да је „простор између њега и телевизијских камера – најопасније место (за његове противнике) у Вашингтону”.

Стејт департмент и Бела кућа су, иначе, прилично упућени на одржавање добрих односа са Сенатом (чак и сада када им се разликују партијске припадности), он је надлежан, уз остало, за одобравање предлога председника САД о низу наименовања, међу којима и за судије и – амбасадоре. Процењује се, такође, да у Министарству спољних послова делује још поприличан број службеника и функционера склоних политици бившег председника Била Клинтона, с којима је ондашња „прва дама” остала на „применљивој службеној вези”.

Уз Хилари и Шумера, предлагач поменутих захтева Београду је и њујоршки члан Представничког дома САД Морис Хинчи. У његовом изборном округу догодило се премлаћивање Стајнхауера, који се од 4. маја налази у коми.

У овдашњој све захукталијој изборној трци за Белу кућу и већи део Конгреса (парламента) може се претпоставити да ће њујоршки политичари још оштрије инсистирати на разрешењу „случаја Ковачевић”. С једне стране да докажу да овде функционише правна држава и да оптужени не могу да избегну правди, а с друге – да покажу ко је у том погледу, у овом случају према Србији, више ангажован, демократски конгресмени или републиканска администрација. Засад, међутим, делују прилично – усклађено у појачаним захтевима Београду, који су се „наједном” испоставили као вашингтонски локални „приоритет”.

 -----------------------------------------------------------

Правни заплет

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 2. јула – Најједноставнији расплет међународног заплета поводом Миладина Ковачевића био би – „његово добровољно појављивање пред њујоршким судом” – кажу нам познаваоци правне регулативе. Јер, додају, тешко да ће и Србија пристати да изврши екстрадицију свог држављанина и да ће Америка одустати од захтева да му се овде суди под оптужбом за учешће у пребијању Брајана Стајнхауера, колеге са универзитета Бингамтон (у држави Њујорк).

(/slika2)Случај је, рекло би се, врло „компликован”. Ретко се, наиме, дешава да од представништва своје земље неки појединац добије ванредни путни лист с којим напушта земљу у којој је оптужен за кривично дело. Такође, заплет није обухваћен правилима о екстрадицији, јер она подразумева да ће страна земља испоручити грађанина његовој држави која га тражи под оптужбом да је одговоран за неки деликт.

Упућени подсећају да је на снази уговор између Краљевине Србије и САД из 1901. године, на који су се „надовезале и СФРЈ и земље настале после њеног распада”, али да тај споразум није примењив на „случај Ковачевић”. Јесте да први члан каже: „Влада Уједињених Држава (САД) и Влада Краљевине Србије узајамно пристају да издају лица која су оптужена или осуђена ма за која злочинства или преступе извршене у границама јурисдикције једне од високих уговорница”. Али, члан 5. тог акта, према доступним интерпретацијама, каже да „ниједна од високих уговорница није обавезна да издаје своје сопствене грађане или поданике према условима у овом уговору”. Није обавезна, али – може.

Кад се узму у обзир све околности „случаја Ковачевић” – оптужени је доспео у бољи положај, док су се у горем положају нашли односи две земље. Између – државе којој припада и државе у којој је оптужен.

Проблем није нерешив, нити је оптужени недостижан за извршење правде – чујемо. На пример – признавањем судских одлука других земаља. То наговештава и да је, теоретски, могућна ванредна формула сарадње између две власти у решавању конкретног случаја.

Да ли би „афера” могла да отежа долазак наших студената овамо? Не би требало, кажу експерти. Ради се о појединачном случају, који не би требало повезивати са осталима.

Вероватно је, надовезују се, да ће Американци настављати да исказују љутњу ако Ковачевић не буде одговарао пред судом за оно за шта је оптужен. Независно од тога што они своје сународнике изузимају од разних облика одговорности за кршење међународних норми понашања (на пример, јурисдикције Сталног међународног кривичног суда, у Хагу).

Постоје, међутим, одраније и други „случајеви”. Једном нашем држављанину је због криминала одузета имовина у вредности од 10 милиона долара, пре десетак година, али је он пребегао у Србију где још борави, кажу нам обавештени.

Предстоји, рекло би се, подробније усклађивање праксе и теорије. И Србије и Америке – и у међусобним односима…

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Шкулић: Закон против изручења

Домаће законодавство забрањује да Миладин Ковачевић, који је побегао из затвора у САД-у где је оптужен за пребијање колеге са факултета, буде изручен властима ове државе, рекао је за „Политику” др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду. Он каже да је забрана изручења наших држављана регулисана одредбама Закона о кривичном поступку.

Камерон Мантер, амерички амбасадор у Београду, затражио је прекјуче од српских власти да се Миладин Ковачевић врати у САД како би се суочио са оптужницом.

– У новом Уставу Србије не постоји забрана али ни дозвола изручења наших држављана, већ је она регулисана Законом о кривичном поступку. То је нешто што је уобичајено у свету, где већина држава има овакву забрану. Поред тога, ова врста изручења није предвиђена ни уговором између наше државе и Америке – напомиње Шкулић.

Према речима Шкулића, једина могућност је да се Миладину Ковачевићу суди у Србији.

– За дело које је починио, Ковачевићу се може судити код нас под условом да страна држава достави потребне доказе за спровођење поступка у Србији. Путем међународне правне помоћи неки докази се могу извести тамо где је дело извршено и доставити нашем правосуђу – каже Шкулић.

У МУП-у Србије као и у Министарству правде нашем листу јуче је речено да званичних захтева америчких власти у вези са случајем Миладина Ковачевића и потрагом за њим још нема.

За било какве информације о „случају Ковачевић” у полицији нам је речено да се обратимо Министарству правде, а у овом министарству су нас упутили на Министарство спољних послова.

Мантер је за агенцију Бета рекао да су САД „шокиране” и „огорчене” вестима о случају Миладина Ковачевића као и непримереним понашањем конзулата Србије.

– Шокирани смо вестима о случају Миладина Ковачевића за кога се тврди да је брутално тукао физички слабијег колегу студента, чак и када је овај био у бесвесном стању, а након тога, не сачекавши суђење, побегао из САД. Америка је огорчена и понашањем Конзулата Србије који је реаговао на непримерен начин издавањем привременог путног документа Ковачевићу, након што му је судија наредио да преда пасош и не напушта територију САД. За владу САД овај случај има врхунски приоритет – изјавио је Мантер.

Мантер је изразио очекивање да ће „Министарство спољних послова Србије у најкраћем могућем року и на одговарајући начин санкционисати понашање Игора Милошевића, вицеконзула Србије у САД и испитати одговорност других владиних службеника”.

 – Састао сам са најодговорнијим званичницима Министарства спољних послова Србије и званично затражио повратак Ковачевића у Сједињене Државе како би се суочио са оптужницом. Они су изразили спремност на сарадњу и разматрају се све могуће опције за решење тренутне ситуације – напоменуо је Мантер.

Д. Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

АНКЕТА:

Сузана Грубјешић, потпредседница Г17 плус: По нашем закону није дозвољено изручивање наших грађана, али ми имамо споразум са САД о узајамним правима и обавезама. Да ли ће примат имати домаће законодавство или тај билатерални споразум је питање за правника, а не за политичара.

Владан Батић, председник ДХСС: Ми не можемо да изручујемо своје грађане. Предност над домаћим законодавством имају искључиво међународни судови попут Хашког трибунала и Међународног суда правде. Њему се овде, пред нашим правосудним органима, може судити за неко дело које је починио у Америци или у било којој трећој држави. Америка сигурно не би изручила неког свог држављанина, па према томе и прича о неком билатералном споразуму пада у воду.

Петар Петровић, потпредседник ЈС: Одлука о томе да ли би требало да се изручује Америци требало би да зависи од тежине кривичног дела. Ако је дошло до туче у неком локалу мислим да наш грађанин може да буде подвргнут строжим санкцијама него што би био да је држављанин Америке. Србија на првом месту треба да штити своје грађане и зато треба да испита случај до краја и да наши правосудни органи мериторно одлуче о томе да ли има места да се Ковачевић испоручи или не. Мишљења сам да иако је крив ипак треба да се примени наше домаће законодавство.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС: Није битно какав ко став има, већ да ли се поштује Устав и закон. По Уставу Србије наш држављанин не може бити изручен другој држави да му се суди. Иначе ја сам апсолутно против тога да се наши грађани изручују било којим државама или организацијама као што је случај и са Хашким трибуналом. Иако сам противник америчке политике потпуно се слажем са њиховим ставовима када су у питању њихови држављани и могућност да им суди нека друга држава или било ко.

Јелена Триван, портпарол ДС: Најважније је што је Министарство иностраних послова у рекордно кратком року урадило оно што је потребно – повукло онога за кога се оправдано сматра да је узрок тог проблема. Важно је да се дипломатским путем, а не јавно, кроз разговоре и преговоре уз поштовање и унутрашњег и међународног права реши тај проблем, да не остане никаква мрља на нашој држави, да се схвати да је то грешка појединца, а не намера државе. Битна је дипломатска порука која је послата да нећемо трпети такве инциденте, да ћемо их решавати и кажњавати оне који их почине.