Синдикати су табу тема за „Амазон”

Док се власник „Амазона” труди да остави утисак да припада прогресивном делу Америке, што је требало да се види и по његовој критици на рачун Доналда Трампа, његова компанија се суочава с оптужбама да је крајње назадна и да упорно гуши сваки покушај радника да се синдикално удруже.

Џеф Безос је направио бизнис вредан 1,5 билионa долара и с Илоном Маском, власником „Тесле”, смењује се на првом месту листе најбогатијих људи света, али запосленима не дозвољава једно од основних радничких права. Медији, укључујући лист у Безосовом власништву, „Вашингтон пост”, пишу да руководство „Амазона” застрашује упосленике да не смеју да се удруже. Последњих дана пажња је на Алабами, где запослени гласају о томе да ли желе да покрену синдикат, који би био први у „Амазону”. Уколико би радници у овој јужњачкој савезној држави успели у науму, могли би да охрабре колеге у осталим деловима земље, што компанија настоји да спречи по сваку цену.

„Амазон” је од виртуелне књижаре прерастао у највећу дигиталну продавницу и технолошког гиганта који развија аудио и видео садржај, технологију препознавања лица и вештачку интелигенцију, а у свим фазама развоја одликовало га је то да не толерише организовано радништво. Компанија надзире запослене, оставља им поруке на мејлу, чак и у тоалетима, прети им отказом и стварно их отпушта кад год примети да намеравају да се организују. Досад су пропадали сви покушаји запослених да заједнички делују, што би било посебно важно за стотине хиљада радника у складиштима, који примају минималну зараду, а од њих се често очекује да остану прековремено. Током епидемије вируса корона њихов положај се погоршао, јер им, како су се жалили, компанија није омогућила дезинфекцију нити да раде физички удаљени једни од других.

Управо је тешка здравствена криза у протеклих годину дана нагнала бројне раднике да још једном пробају да формирају синдикат. Реаговала је и организација „Амнести интернешенел”, тражећи од управе да радницима дозволи да се организују. „Амазон” је, пише информативни сајт „Хил”, постао тема расправе и у Конгресу, који истражује притужбе. На Капитолу се води истрага и о огромним разликама у примањима у Америци између власника капитала и менаџмента, с једне, и запослених, с друге стране, али је Безос одбио да се пре неколико дана појави пред сенаторима. Левичарски сенатор Берни Сандерс истиче да је разочаран тиме што власник „Амазона” не жели да се појави пред сенаторима и истиче да је покренуо иницијативу о новом порезу за компаније чији директори зарађују 50 пута више од просечног запосленог. Сандерс и демократска сенаторка Елизабет Ворен раније су писали Безосу, оптужујући га да надзором запослених крши њихово право да се „слободно изразе поводом радних услова”. Како сматра ово двоје сенатора, „Амазон” у синдикатима види претњу као да су безмало „терористичка организација”. Према писању истраживачког сајта „Интерсепт”, ова компанија је ангажовала и бивше агенте Федералног истражног бироа, који истражују агитовање запослених, пратећи их на послу и друштвеним мрежама.

Безос је најавио да ће се ове године повући са челног места, али он и даље персонификује свој бренд. Није први пут да се суочава с овим оптужбама, али ни раније га то није омело да увећава корпоративни и приватни иметак. Наруку му је ишла економска криза 2008, кад су многи људи остали без посла и прихватали да раде у његовим магацинима, као што му је наруку ишла и пандемија ковида 19. Да би избегли одлазак у продавницу, многи Американци су наручивали намирнице, гардеробу и технику преко Безосове онлајн трговине. „Амазон” је прошле године запослио још пола милиона радника, што значи да сад има 1,3 милиона запослених широм света, и највећи је послодавац у САД после ланаца хипермаркета „Волмарт”, који се такође суочава с оптужбама за лош однос према продавцима. Од почетка пандемије Безос је зарадио више од 70 милијарди долара, па се његово богатство процењује на око 200 милијарди долара.

Из „Амазона” одговарају да радницима већ нуде све за шта се синдикати боре, укључујући здравствено осигурање. Оно чиме се поносе је да су 2018. повећали минималац на 15 долара на сат, што је више него двоструко од загарантоване минималне зараде у Америци (7,25 долара на сат). Либерали се деценијама безуспешно боре за то да се на федералном нивоу обезбеди управо онај минималац који последње три године имају радници у „Амазону”. У овој компанији одбијају синдикално удруживање јер верују да би их то омело да брзо и лако запошљавају и отпуштају раднике, као и да се све више ослањају на роботе.

Тако су Безос и „Вашингтон пост” нападали Трампа због „примитивне” политике према илегалним имигрантима, које је тадашњи председник називао „силоватељима” и „криминалцима”, док су за „Амазон” синдикати подједнако непожељни и опасни као што су за Трампа били усељеници без папира. И за друге технолошке компаније и представнике Силицијумске долине јавно супротстављање Трампу било је прилика да изграде либералан и напредан имиџ, који није у потпуности одговарао стварности. „Твитер” се поноси тиме што је протерао Трампа, иако се то догодило само неколико дана пре него што је тадашњи шеф Беле куће напустио власт. Пре тога, Трамп је на друштвеним мрежама отпуштао сараднике, омаловажавао жене и стране земље и претио америчким неистомишљеницима, али то нимало није сметало „Твитеру” да годинама профитира на овим твитовима.