Јапанке се боре да сачувају девојачко презиме

Дугачко питање које матичари у Србији постављају младенцима у вези с презименом у Јапану није тако компликовано – муж и жена морају да се презивају исто. Иако је могуће да младожења узме младино презиме, у 96 одсто случајева жене су те које се одричу свог. У знак протеста због архаичног закона Мари Иноу и њен вереник Котар Усуји кажу за Би-Би-Си да венчање не долази у обзир.

Јапан је једна од свега неколико развијених земаља које забрањују различита презимена у браку и тај закон, по оцени УН, дискриминише жене. Британке су се за право да задрже девојачко презиме у браку избориле крајем 19. века, а Американке 1972. године. За Јапанке та борба и даље траје. Врховни суд им је 2015. задао ударац закључивши да закон о презимену не крши Устав и да је на парламенту да ли ће донети нови закон. За активисткиње је овај постојећи – доказ потчињености жена у земљи у којој мушкарци доминирају у политици, економији и култури, док се од жена очекује да се брину о деци и домаћинству и онда када су запослене.

Именовање Јошихиде Суге за новог премијера прошле године накратко је побудило наде, јер је он отворено подржао реформу презимена. Међутим, у децембру влада у план за родну равноправност уопште није унела питање презимена, под притиском конзервативних посланика који сматрају да би нови закон уништио структуру друштва засновану на породици.

Иако влада жели да се више жена придружи радној снази, чини се да родни јаз расте. Јапан је пао 11 места у односу на претходну студију о једнакости Светског економског форума и сада је на 121. месту од 153 државе. Неки га зову демократијом без жена, пошто их је у влади само две, а у парламенту мање од 10 одсто. Недавно је шеф Олимпијског комитета Јоширо Мори морао да поднесе оставку због сексистичког коментара да „састанци с причљивим женама знају да се отегну”. После тога је генерални секретар ЛДП-а рекао да жене треба да буду присутније на кључним састанцима, али се испоставило да је идеја да оне буду само физички присутне, али да се не јављају за реч, него да идеје пошаљу написмено.

Апсурд је да се нова министарка за родну равноправност Тамајо Марукава противи промени закона о презимену. Марукава је иначе њено девојачко, које користи у јавном животу, док је у документима Отсука, по супругу, такође посланику владајуће Либерално-демократске партије (ЛДП). Она је била у групи од 50 посланика који су апеловали на скупштину префектуре Саитама да не усвоји мишљење о промени закона, што је био пут да то питање дође на дневни ред у парламенту.

Конзервативни политичари и аналитичари сматрају да би различито презиме супружника нарушило традиционални концепт породице, која у средишту нема појединца већ фамилију.

„За многе, жена која не жели да преузме презиме мужа нарушава много више од нуклеарне породице, она нарушава целу идеју породице”, каже за Би-Би-Си Линда Вајт, професорка јапанских студија на америчком колеџу Мидлбери. Објашњава како је традиционални јапански систем косеки (породични регистар), заснован на домаћинствима с једним презименом, помогао очувању патријархалне контроле свуда, од владе до великих предузећа.

Чини се, међутим, да је само јапанско друштво отворено за промене. Анкета из октобра је показала да скоро више од 70 одсто испитаника не мари ако супружници имају различито презиме, а само 14,4 одсто подржава садашњи закон.

У овом тренутку пред судовима је још девет тужби у којима се тражи право на различита презимена у браку. Тужитељи нису само жене, него и мушкарци. Међу њима је 21-годишњи Сеићи Јамасаки, који је у ванбрачној заједници, јер ни он ни партнерка нису хтели да мењају презиме. Неке жене се жале да им се промена презимена може лоше одразити на каријеру и да је компликовано мењати документа. Неке друге, пак, кажу да је одлука да узму презиме супруга природна, јер је тако породица целовитија. На крају, суштина борбе је да свако може да одлучи како жели. Британке су се одавно избориле да задрже презиме, али, према подацима из 2016, свега 10 одсто њих то и чини