Афоризам се креће од лука до стреле

Када је наша корона била у петом месецу, Славица Максић је пресавила табак и ставила на папир афоризме које је годинама сакупљала кроз разговоре с колегама, комшијама и пријатељима, у градском превозу, гледајући телевизију, причајући са даровитом децом и њиховим родитељима.... Још једна књига још једног афористичара, помислићете. Грешка. Ова докторка психологије је вишедеценијска драгоцена саговорница „Политике” о темама из области образовања и васпитања даровите талентоване деце и младих прво као научни саветник Института за педагошка истраживања, а потом и као директор. Даровиту децу није откривала само у Србији, већ и у Јапану, Русији, Великој Британији и Холандији и та искуства преточила је у неколико књига као „прву помоћ” родитељима, али и учитељима и наставницима у школи.

Осмех је њен заштитни знак. Објашњава да живот увек гледа с ведрије стране, зато што је тако лепше и зато што верује да свака појава и прилика морају да имају нешто позитивно. Макар само да нас подсете да оно од јуче, што је изгледало лоше – и није најгоре.

„Ако вас пробуди Сунце, узвратите истом мером. Оно ће знати да цени.”

– Увек сам се смејала језичким каламбурима и са највећом радошћу читала Нушића, Домановића, Ћопића, Душка Радовића, Капора... чије би се речи уместо завоја и фластера могле стављати на душевне ране нашег народа. Знамо да поуздано помажу и то без икаквих лекова – каже др Максић.

Афоризам је, додаје, њена омиљена форма. Напишеш реченицу-две и то је све. Или си рекао нешто што је видљиво одмах или си промашио сасвим.

Није промашила. Довољно је само да се прочитају наслови поглавља књиге од двестотинак страна под називом „Од лука до стреле”: Авај, Зини да ти кажем, Жута минута, Главу горе, Њима тамо, Уа, Фуј, Хм, Чак шта више, Џаба сте кречили...

Оно што народ види и коментарише, Славица претвара у афоризме: „Док правите споменике, оставите простор и за живе. Њима је потребнији.” Дотиче се и пореске политике („Теоријски је могућ још порез на порез, али то није довољно инвентивно”), пољопривреде („Џанарика шљива ранка је стално у нашим народним песмама. Боље би нам било да је више заступљена у воћњацима”), модерних технологија („Људи су некада живели у чопору, а данас на друштвеним мрежама. Историја ће рећи коме је било боље”), љубави (Од „Сунце моје” до „Сунце ти твоје” корак је који се зове венчање)... Школа као тема није могла да буде прескочена („Ако очекујете да ваше дете почне да учи када пође у школу, прилично сте закаснили”), а боме и муке родитељства („Родитељи су везни играчи између своје деце која увек играју напад и баба и деда који су стандардно у одбрани”).

Овај текст не сме бити дуг, упозорава, па да завршимо у њеном стилу:

„Што је више речи, оне губе на значају. Инфлација, брате!”

Дете које „штрчи”

За родитеље који управо читају ове редове и муке муче са својим „немогућим” дететом, ево неколико савета др Славице Максић који вам могу помоћи да схватите да можда немате проблем са „лошим” већ – креативним дететом. А онда ће и све остало ићи лакше:

Креативно дете је другачије од остале деце. Оно „штрчи”, има свој начин како решава задатке. На пример, на његовом цртежу шума може да буде плава, а небо зелено! Креативно дете поставља неочекивана питања, инсистира на одговору за оно што га занима, постаје нестрпљиво, пружа отпор рутини, избегава или одбија да ради задатке који се понављају, као што одбија да ради оно што зна, оно што се мора...

У оваквим околностима постаје разумљиво зашто многи млади креативни људи имају различите проблеме у комуникацији са својим окружењем, наставницима и другим ученицима. Када је у питању област њиховог интересовања креативци могу да делују и да се понашају саможиво и самодовољно, наметљиво, чак искључиво, док у неким другим областима које се изучавају у школи могу бити сасвим незаинтересовани, толико да не задовоље ни минималне захтеве за прелазну оцену. Неразумевање и одбацивање може да поприми драматичне размере тако да креативно дете испољава разне врсте агресивног понашања и трпи разне облике насиља од свог окружења, чак може да буде избачено из школе или је само напусти.

Нису сви који су несхваћени и одбачени обавезно креативни. Али је међу несхваћенима и одбаченима један број креативних. Креативни средњошколци преиспитују ауторитет својих наставника, постављају незгодна питања, спремни су на полемику. Има пуно анегдота о томе како су се врло талентовани појединци „провлачили” кроз ниже нивое образовања захваљујући разумевању мудрих наставника, да би касније успевали да „процветају” на студијама у области свога интересовања. Иако се многе области у којима се креативност јавља уопште не уче у школи, занимљиво је да се сви велики људи сећају неког изузетног наставника који их је подржао...